Да би се ученици осјећали самовјерено када истражују осјетљиве теме и разговарају о тим питањима са наставницима и педагозима, важно је да створите безбједно окружења за учење, у којем ће се сви осјећати сигурно.
Када пружите могућност ученицима да се осјећају безбједно у свом образовном окружењу, већа је вјероватноћа да ће подијелити своје идеје, мишљења, постављати питања, допринијети дискусијама, па чак и разговарати о својим искуствима без страха од осуде или негативних повратних информација.
1. УЗМИТЕ У ОБЗИР СВОЈЕ УЧЕНИКЕ
Ви као наставници најбоље познајете своје ученике и њихове потребе. Када планирате и припремате се за активност, добро унапријед размислите о свим ученицима у Вашој учионици. Који ученици би се могли више суочавати са одређеном темом и како их можете подржати? Који ученици ће бити активнији у вези са овом темом и заузети више простора у дискусији? Веома је важно да се ситуације о којима причате не могу поистовијетити са реалним школским причама и инцидентима. Ако планирате такаву сесију или час, могло би бити корисно да прије тога разговарате са неким ко је задужен за безбједност или старјешинама у Вашој школи о овим питањима или, можда, са одређеним ученицима.
2. ОБАВИЈЕСТИТЕ УЧЕНИКЕ УНАПРИЈЕД
Често, када организујемо разговоре или активности о осјетљивим темама, морамо бити свјесни да ученици у нашим учионицама могу имати непријатне реакције. Да бисте избјегли тај ефекат, помоћи ће вам ако унапријед обавијестите те ученике.
Можете разговарати с њима на почетку дана, или у неком другом тренутку прије тог часа (можете се договорити да им не постављате питања или да им дозволите да пишу своја размишљања током тог часа). Потребно је да их увјерите да сте ту за њих и да их подржавате све вријеме.
3. ДЕФИНИШИТЕ ОСНОВНА ПРАВИЛА
На почетку сваке сесије која се бави осјетљивим садржајем, корисно је сарађивати са ученицима и креирати основна правила за учионицу.Важно је да их генеришу сами ученици како би се осјећали одговорним за њих. Користите језик који одговара узрасту. Највећи утицај може имати ако се та правила уоквире позитивним значењем, нпр. „Подржаћемо једни друге.“ Приликом успостављања ових основних правила, подстичите дискусију о томе зашто су правила важна и какав ће утицај имати.
На примјер:
– Слушаћемо друге и дати једни другима вријеме да говоре.
– Одговорићемо другима без осуде.
– Поставићемо питања ако нам нешто није јасно.
Јако је корисно да се ова правила напишу на мјесту које сви могу да виде и гдје могу да остану током цијеле сесије, како бисте се на њих враћали по потреби.
4. БЕЗ СТВАРНИХ ИМЕНА
Док омогућавате ученицима да дискутују и утврђују своја основна правила која су важна за његовање осјећаја колективне одговорности, Ви можете поставити неке границе које ученици можда неће сами смислити.У свакој причи у којој се могу открити осјетљиве информације, успоставите правило да нико неће користити права имена или примјере стварних људи.
Ово је важно на два нивоа: прво, да би се осигурало да се сви осјећају подједнако безбједно и удобно током разговора, и друго, да се избјегне јавно објелодањивање.
Ако схватите да ученик говори о одређеној особи, или потенцијално објелодањује, најбоље је да га зауставите и замолите га да разговара са вама о томе на крају.
5. МОДЕРИРАЈТЕ И СТВАРАЈТЕ ПРИСТУП БЕЗ ОСУЂИВАЊА
Подсјетите ученике на политику ваше школе или организације у вези са поштовањем других. Објасните да се од ученика очекује да буду упознати са начином на који други људи раде и да свачије мишљење битно.
Иако се неки ставови или мишљења могу и треба да се оспоре, важно је и за наставника и за ученике да не срамоте или осуђују некога ко дијели нешто осјетљиво.
6. НАПРАВИТЕ ПАУЗУ КАДА ЈЕ НЕОПХОДНО
Може се догодити да је за нека питања која се поставе током дискусије потребно више времена прије него што се на њих да одговор. Поред тога, неки ученици могу имати проблема са самоконтролом током дуже, осјетљиве дискусије.
Испод су неки предложени начини за паузирање дискусије:
– „Тајм-аут“ – тражите „тајм аут“ када ученици показују знаке умора или стреса; ово ће им пружити кратку паузу и дати Вам прилику да процијените ситуацију и одлучите како даље.
– „Паузирај и паркирај“ – „паузирај“ дискусију и „паркирај“ за касније; покушајте да створите ученицима представу о томе када ће дискусија бити настављена; то може бити послије часа, током паузе или након разговора са другим чланом особља.
– „Сачувај за касније“ – направите зид за питања или оквир у којем питања или теме које можда нису прикладне у том тренутку могу бити сачуване за будуће дискусије; оне се могу послати анонимно или потписане, ако ученици желе индивидуални одговор; дајте ученицима резервни папир да запишу ова питања, јер им можда неће бити пријатно да записују питања или идеје у своју радну свеску.
