Posts in category: pedagozi

Врло је важно да и Ви, као професионалац и особа која ради са дјецом и младима, знате како да правилно користите технологију, било у раду или приватно.

1. КОД КУЋЕ

Како да контролишем своју репутацију на мрежама?

Претраживање Вашег имена на мрежи ће вам омогућити да прегледате онлајн-садржај који се односи на Вас. Тако ћете моћи да уклоните било који приватни или нежељени садржај. Изаберите своју фотографију профила мудро, јер чак и са приватним налогом фотографија профила је обично видљива. Пажљиво размислите о врсти фотографије коју одаберете, узимајући у обзир то како ученици, родитељи и старатељи или послодавци могу да протумаче Вас и Ваш онлајн-садржај.

Како могу да заштитим свој садржај?

Добра пракса је да користите подешавања приватности која Вам омогућавају да контролишете ко може да види садржај који дијелите. Обично се могу пронаћи у подешавањима налога. Запамтите да се садржај лако може снимити и јавно дијелити. Увјерите се да су Ваши уређаји „закључани“ лозинком како бисте заштитили своје личне податке и фотографије. Увјерите се да имате јаке лозинке. Користите комбинацију малих и великих слова, симбола и бројева јер ће их то учинити јачим. Редовно их мијењајте и задржите за себе. Водите рачуна да се одјавите са онлајн налога, укључујући друштвене мреже и школски лаптоп/рачунар. То значи да ће Ваш садржај бити сигуран чак и ако уређај падне у погрешне руке.

Шта да радим ако сам мета малтретирања путем интернета или негативног понашања на мрежи?

Немојте узвраћати јер ће то често додатно погоршати ситуацију. Сачувајте доказе тако што ћете направити снимак екрана и одштампати садржај, водити евиденцију о свим случајевима које не можете да снимите. Пријавите садржај директно сајту, као и свом руководиоцу који би требало да вас подржи у рјешавању случајева малтретирања путем интернета.

2. У ШКОЛИ

Постоји низ политика и одговорности које се односе на употребу и злоупотребу технологије у школи и ван школе. Неки од њих ће бити наведени у условима запослења које имате у школи, као и у ширим стандардима и очекивањима за наставничку професију. Остале релевантне политике ће укључивати школску политику коришћења, политику е-безбједности и политику против злостављања.

Како могу да промовишем најбољу праксу када користим технологију и интернет у школи?

Редовно прегледајте и ажурирајте своју школску политику и увјерите се да је подијељена/саопштена свим члановима школске заједнице. Размислите како ће Ваша школа спровести Вашу политику у пракси, на примјер, назначите како би особље требало да реагује у одређеним ситуацијама, нпр. када је ученик намјерно или случајно злоупотријебио технологију и интернет.

Како се проблеми на мрежи развијају, прегледајте своје школске процедуре и увјерите се да су процедуре подучавања и реаговања ефикасне.

Постоје ли ограничења за коришћење фотографија дјеце и младих?

Прије него што снимите видео или фотографишете ученике, увјерите се да то радите у складу са политиком школе и да су родитељи и старатељи попунили релевантне формуларе у којима дају сагласност за снимање фотографије њиховог дјетета. Препоручљиво је да користите само школске уређаје када правите фотографије или видео-записе ученика јер се они затим чувају на том уређају. Размислите гдје ће се чувати и колико дуго. Увјерите се да је на безбједној школској мрежи или на шифрованом УСБ-у и да је избрисана када више не буде потребна.

Најбоље је да не дијелите фотографију са пуним именом дјетета како бисте га заштитили. Размотрите прикладност фотографије прије дијељења – нису све прикладне за дијељење на мрежи. Можда ће бити потребан опрез при фотографисању на спортским догађајима, на примјер током часова пливања. Такође је најбоља пракса да обавијестите дијете прије него што подијелите фотографију на јавном мјесту, јер то може да га осрамоти или узнемири.

Да ли могу да приступим сервису за друштвене мреже, игрицама и видео-записима у школи за образовну или личну употребу док сам у школи?

У многим школама, сајтови за друштвене мреже, игре и видео-снимци могу бити блокирани због филтера постављених на школској мрежи. Ако желите да их користите у образовне сврхе, потражите савјет и писмено овлашћење од релевантног члана особља.

Како могу безбједно да користим технологију и друштвене мреже ван школе?

Да бисте заштитили фотографије и личне податке, најбоље је користити школске уређаје кад год је то могуће за комуникацију са родитељима или ученицима. Већина школа прописује да особље не би требало да даје личне бројеве мобилних телефона или адресе е-поште ученицима или родитељима јер се ови детаљи лако могу подијелити са другима.

Да ли постоје упутства за коришћење школских уређаја код куће?

Неке школе дају особљу лаптопе, па чак и мобилне телефоне. Они су власништво школе и намијењени су за професионалну употребу. Неке школе могу дозволити особљу да носи лаптопе кући. Ако је то случај, имајте на уму прихватљиву употребу када се повезујете на интернет код куће. Ако имате информације о ученицима на свом лаптопу, требало би да се увјерите да нико неовлашћен за то не користи Ваш рачунар.

3. У УЧИОНИЦИ

Увијек унапријед провјерите онлајн-садржај који намјеравате да користите са ученицима у учионици. До детаља истражите све веб-странице које планирате да прикажете на часу или одгледајте видео-снимке у цјелини. Ако ћете тражити садржај са разредом, прво извршите „грубо тестирање“ да бисте били сигурни да је садржај прикладан. Понекад и најбезазленије претраге могу да Вас одведу на неочекиван садржај.

Користите подешавања сајта/мреже да бисте филтрирали садржај који тражите. „Гугл“ нуди подешавање „безбједне претраге“ које се налази у горњем десном углу, а „Јутјуб“ нуди „безбједносни режим“ који се може наћи на дну екрана или у подешавањима апликације. Будите јасни у вези са политиком Ваше школе за гледање неприкладног садржаја на часу и подијелите ово са ученицима.

Како могу бјезбедно да користим технологију и интернет у учионици?

Гдје је могуће, покушајте да користите школске уређаје који већ треба да имају одговарајуће филтере на нивоу уређаја или у склопу школског интернета.
Ако је коришћење личних уређаја дозвољено, онда поставите јасна правила за разред. Ово може подразумијевати које апликације треба користити или да ли би фотографисање било прикладно.

Можете размислити о избору сајтова за млађе ученике или да са старијима разговарате о томе који садржај могу да траже када врше претрагу на мрежи.

Питајте ученике за дозволу прије употребе њихове фотографије.

Како могу да уврстим безбједност на мрежи у наставни план и програм?

Почните на нивоу цијеле школе, поруке о безбједности на мрежи треба да буду уграђене у све области наставног плана и програма, јер многи предмети сада често користе технологију или траже од ученика да врше онлајн претрагу. Постоји мноштво „онлајн“ ресурса који Вам могу помоћи.

Шта је са задавањем домаћег задатка или независним истраживањем?

Ако је у вашој школи доступно виртуелно или дигитално окружење за учење, можете га користити да своје ученике водите до корисних веб-локација и постављате домаћи задатак. Међутим, добра је пракса да прије задавања домаћег задатка провјерите резултате претраживача за све задатке који захтијевају коришћење интернета. Важно је имати на уму да ученици можда немају филтрирање код куће када користе интернет, и стога им препоручујемо да користе подешавање „Сигурна претрага“. О овој опцији можете обавијестити родитеље/старатеље дјеце.

Која су најважниај питања безбједности на мрежи којих треба да будемо свесни?

Потенцијални ризици са којима се дјеца и млади суочавају на мрежи класификовани су као: контакт, садржај, понашање и трговина, а савладавање управљања овим ризицима је кључни дио вјештина које су дјеци и младима потребне да постану и буду одговорни дигитални грађани.

Како могу најбоље подржати своје ученике у вези са питањима безбједности на мрежи?

Технологија и онлајн-садржај могу се брзо мијењати из године у годину. Увјерите се да подучавате о тренутним ризицима и трендовима истражујући или разговарајући са ученицима. Увјерите се да ученици знају шта да раде ако нешто крене по злу на мрежи. То може укључивати разговор са одраслом особом, чување доказа, пријављивање садржаја или контактирање линије за помоћ за подршку.

Многи наставници и професионалци користе друштвених мреже, „Фејсбук“, „Икс“ или „Воцап“, како би остали у контакту са пријатељима и породицом, како би дијелили идеје и добијали информације. Ипак, Ваш приватни профил, као педагога, никада не може бити толико лична ствар, стога морате да водите рачуна какве садржаје објављујете и да чувате Вашу професионалну репутацију.

Имамо за Вас неколико савјета у вези са тим:

1. Редовно тражите себе на претраживачу

Прво користите своје име и локацију, а затим провјерите варијације свог имена, па чак и надимака.

2. Увијек размислите прије него што објавите

Да ли је та фотографија прикладна? Да ли се та шала може сматрати увредљивом? Будите пажљиви када дијелите слике или објаве или „лајкујете“ садржај на мрежи који би могао да наруши Вашу репутацију.

3. Користите подешавања приватности и безбједносне алатке

Уз помоћ тих подешавања на друштвеним мрежама лакше ћете управљати видљивошћу Вашег профила и садржаја, односно контролисаћете ко може да вас контактира и да види ствари које дијелите на мрежи.

Да би се ученици осјећали самовјерено када истражују осјетљиве теме и разговарају о тим питањима са наставницима и педагозима, важно је да створите безбједно окружења за учење, у којем ће се сви осјећати сигурно.

Када пружите могућност ученицима да се осјећају безбједно у свом образовном окружењу, већа је вјероватноћа да ће подијелити своје идеје, мишљења, постављати питања, допринијети дискусијама, па чак и разговарати о својим искуствима без страха од осуде или негативних повратних информација.

1. УЗМИТЕ У ОБЗИР СВОЈЕ УЧЕНИКЕ

Ви као наставници најбоље познајете своје ученике и њихове потребе. Када планирате и припремате се за активност, добро унапријед размислите о свим ученицима у Вашој учионици. Који ученици би се могли више суочавати са одређеном темом и како их можете подржати? Који ученици ће бити активнији у вези са овом темом и заузети више простора у дискусији? Веома је важно да се ситуације о којима причате не могу поистовијетити са реалним школским причама и инцидентима. Ако планирате такаву сесију или час, могло би бити корисно да прије тога разговарате са неким ко је задужен за безбједност или старјешинама у Вашој школи о овим питањима или, можда, са одређеним ученицима.

2. ОБАВИЈЕСТИТЕ УЧЕНИКЕ УНАПРИЈЕД

Често, када организујемо разговоре или активности о осјетљивим темама, морамо бити свјесни да ученици у нашим учионицама могу имати непријатне реакције. Да бисте избјегли тај ефекат, помоћи ће вам ако унапријед обавијестите те ученике.

Можете разговарати с њима на почетку дана, или у неком другом тренутку прије тог часа (можете се договорити да им не постављате питања или да им дозволите да пишу своја размишљања током тог часа). Потребно је да их увјерите да сте ту за њих и да их подржавате све вријеме.

3. ДЕФИНИШИТЕ ОСНОВНА ПРАВИЛА

На почетку сваке сесије која се бави осјетљивим садржајем, корисно је сарађивати са ученицима и креирати основна правила за учионицу.Важно је да их генеришу сами ученици како би се осјећали одговорним за њих. Користите језик који одговара узрасту. Највећи утицај може имати ако се та правила уоквире позитивним значењем, нпр. „Подржаћемо једни друге.“ Приликом успостављања ових основних правила, подстичите дискусију о томе зашто су правила важна и какав ће утицај имати.

На примјер:
– Слушаћемо друге и дати једни другима вријеме да говоре.
– Одговорићемо другима без осуде.
– Поставићемо питања ако нам нешто није јасно.

Јако је корисно да се ова правила напишу на мјесту које сви могу да виде и гдје могу да остану током цијеле сесије, како бисте се на њих враћали по потреби.

4. БЕЗ СТВАРНИХ ИМЕНА

Док омогућавате ученицима да дискутују и утврђују своја основна правила која су важна за његовање осјећаја колективне одговорности, Ви можете поставити неке границе које ученици можда неће сами смислити.У свакој причи у којој се могу открити осјетљиве информације, успоставите правило да нико неће користити права имена или примјере стварних људи.

Ово је важно на два нивоа: прво, да би се осигурало да се сви осјећају подједнако безбједно и удобно током разговора, и друго, да се избјегне јавно објелодањивање.

Ако схватите да ученик говори о одређеној особи, или потенцијално објелодањује, најбоље је да га зауставите и замолите га да разговара са вама о томе на крају.

5. МОДЕРИРАЈТЕ И СТВАРАЈТЕ ПРИСТУП БЕЗ ОСУЂИВАЊА

Подсјетите ученике на политику ваше школе или организације у вези са поштовањем других. Објасните да се од ученика очекује да буду упознати са начином на који други људи раде и да свачије мишљење битно.

Иако се неки ставови или мишљења могу и треба да се оспоре, важно је и за наставника и за ученике да не срамоте или осуђују некога ко дијели нешто осјетљиво.

6. НАПРАВИТЕ ПАУЗУ КАДА ЈЕ НЕОПХОДНО

Може се догодити да је за нека питања која се поставе током дискусије потребно више времена прије него што се на њих да одговор. Поред тога, неки ученици могу имати проблема са самоконтролом током дуже, осјетљиве дискусије.

Испод су неки предложени начини за паузирање дискусије:

– „Тајм-аут“ – тражите „тајм аут“ када ученици показују знаке умора или стреса; ово ће им пружити кратку паузу и дати Вам прилику да процијените ситуацију и одлучите како даље.

– „Паузирај и паркирај“ – „паузирај“ дискусију и „паркирај“ за касније; покушајте да створите ученицима представу о томе када ће дискусија бити настављена; то може бити послије часа, током паузе или након разговора са другим чланом особља.

– „Сачувај за касније“ – направите зид за питања или оквир у којем питања или теме које можда нису прикладне у том тренутку могу бити сачуване за будуће дискусије; оне се могу послати анонимно или потписане, ако ученици желе индивидуални одговор; дајте ученицима резервни папир да запишу ова питања, јер им можда неће бити пријатно да записују питања или идеје у своју радну свеску.

Сексуално узнемиравање на мрежама може да се догађа између одраслих и дјеце или, што је чешће, између вршњака, тј. дјеца/тинејџери узнемиравају једни друге.

1. ПОТРАЖИТИ ПОМОЋ

Сексуално узнемиравање на мрежама се дефинише као нежељено сексуално понашање на било којој дигиталној платформи. Укључује широк спектар радњи, кориштење технологије за дијељење дигиталног садржаја као што су слике, видео-снимци, објаве, поруке, странице и сл, на различитим платформама (приватним или јавним). Иако се на мрежама нажалост, догађа и сексуално узнемиравање између одраслих и дјеце, сада ћемо се фокусирати на вршњачко сексуално узнемиравање.

2. ЧЕТИРИ ВРСТЕ СЕКСУАЛНОГ УЗНЕМИРАВАЊА

Сексуално узнемиравање на мрежама је категорисано у четири главна типа. Ти различити типови се обично догађају истовремено и могу се преклапати и са сексуалним узнемиравањем ван мреже.

ДИЈЕЉЕЊЕ ИНТИМНИХ ФОТОГРАФИЈА И ВИДЕА БЕЗ ДОЗВОЛЕ

То је стуација када се дијеле нечије интимне фотографије или видео-снимци без сагласности те особе. И ту постоје различите класификације – интимне фотографије или видео-снимци су снимљени без пристанка (испод сукње или слично); могу бити снимљени уз сагласност особе која је на снимку, али да се дијеле без њене дозволе („осветничка порнографија“); снимање и дијељење силовања или неког другог присилног сексуалног чина;

3. ЕКСПЛОАТАЦИЈА, ПРИНУДА И ПРИЈЕТЊА

У овом случају се особи сексуално пријети, приморана је да учествује у сексуалном понашању на мрежи или је уцијењена сексуалним садржајем.

То укључује низ радњи, као што су:

1. узнемиравање или притисак на некога да дијели своје интимне фотографије или да се упусти у неку врсту сексуалног понашања на мрежи или ван ње;
2. пријетња објављивањем сексуалног садржаја (фотографије, видео-снимци, гласине) у циљу пријетње, принуде или уцјене („сексуална изнуда“);
3. пријетње сексуалне природе на мрежама (нпр. пријетња силовањем)
4. подстицање других на мрежама да учествују у сексуалном понашању, а затим дијељење доказа о томе.

4. СЕКСУАЛНО НАСИЉЕ

Особа трпи насиље и искључена је из групе или заједнице, због сексуалног садржаја који је понижава, узнемирава или дискриминише.

То подразумијева:

1. трачеве, гласине или лажи објављене на мрежи, било да се неко директно именује или се на неког алудира
2. увредљив и дискриминаторан сексуални језик и прозивање на мрежи
3. лажно представљање и нарушавање његове репутације дијељењем сексуалног садржаја или сексуалним узнемиравањем других
4. дијељење личних података без пристанка на мрежи у циљу подстицања сексуалног узнемиравања („доксинг“)
5. малтретирање због пола или сексуалне оријентације
6. изругивање нечијем физичком изгледу
7. јавно откривање нечије сексуалне оријентације или родног идентитета без његовог пристанка

5. НЕЖЕЉЕНА СЕКСУАЛИЗАЦИЈА

У овом случају особа добија нежељене сексуалне упите, коментаре или садржај.

То подразумијева:

1. коментаре сексуалне природе (нпр. на фотографијама)
2. виралне кампање сексуалне природе које врше притисак на људе да учествују
3. слање сексуалног садржаја некоме (фотографије, емотикони, поруке….) без његовог пристанка
4. нежељени сексуални напади или упити за сексуалне услуге
5. „шале“ сексуалне природе
6. вредновање на основу физичког изгледа или сексуалне активности
7. мијењање фотографије особи како би била „сексуално изазовнија“

Под секстингом се означава слање сексуално експлицитних фотографија или порука сексуалног садржаја другој особи електронским путем. Битно је нагласити да се може радити и о добровољној активности особе, лишеној одређене принуде, пријетње, изнуде, али се неријетко секстинг реализује и са лажних профила или уз помоћ лажног представљања, суптилне комуникације и интеракције, завођењем… Наравно, секстинг само по себи није инкриминишуће понашање (уколико није инициран пријетњом, изнудом, уцјеном и сличним недозвољеним активностима), међутим, има изразит виктимогени потенцијал.

Секстинг, као негативна активност, може да се реализује као самостална активност, међутим, релативно често представља садржај других криминалних активности, а поготово електронског вршњачког насиља. Наиме, посебан аспект електронског вршњачког насиља везан је за постављање сексуално инкриминишућих и понижавајућих фотографија, видео-снимака или другог садржаја на профилу. Све чешће се дешава да се на украдени профил поставља садржај које дискредитује саму особу на коју се профил односи, док други учесници нису упознати са чињеницом да је профил компромитован.

Најчешће се краду профили женских особа, и то од стране бивших момака (или бивших пријатеља) који знају корисничко име и лозинку, те на тај начин желе да напакосте кориснику профила. Ово је један од подлијих, али и чешћих начина чињења (нематеријалне) штете другом, најчешће (бившим) дјевојкама. 52 Поред крађе већ креираног профила, односно успостављања контроле над њим, те постављањем сексуално компромитујућих фотографија и садржаја на тако украден профил, могуће је да се и креира профил са именом и презименом особе која се жели дискредитовати (поготово уколико она нема профил на друштвеној мрежи), те да се потом на профил постављају компромитујуће фотографије и садржај.

Порнографски садржај којим се жели дискредитовати жртва могуће је поставити и на прави профил особе која га поставља, без обзира на то да ли су на постављеним фотографијама, снимцима или на другом материјалу налази само особа која се дискредитује или и друге особе (па и особа која поставља порнографски материјал), а то ће се поготово радити када бивши (анонимни) момци желе да нанесу штету бившим (познатим) дјевојкама, из одређених разлога, а посједују компромитујући материјал.

ЗАКОН

Кривични законик Републике Српске је нешто јаснији када је ријеч о неовлаштеном креирању садржаја о неком лицу, него када се ради о неовлаштеном промету.

Неовлаштено креирање фотографског, филмског или другог снимка неког лица или његових просторија без његове сагласности, повређујући тиме посебно његову приватност, или предаја таквог снимка или показивање трећем лицу или на други начин омогућавање да се с њим упозна представљају радње кривичног дјела неовлашћено фотографисање прописано чланом 156 КЗ РС. Из описа наведеног кривичног дјела проистиче да фотографисање дјетета без његове сагласности и одобрења и постављање такве фотографије на друштвене мреже или креирање профила са профилном или насловном фотографијом фотографисаног лица (што представља запосједање идентитета као облик компромитације идентитета) чини радњу овог кривичног дјела. Међутим, није довољно само фотографисање и постављање тако креиране фотографије у окружење друштвених мрежа, већ је неопходно и да је тако креираном фотографијом, односно начином представљања фотографије лица, а индиректно и његовог дигиталног идентитета нарушена приватност тог лица, што је свакако фактичко питање. Такође, треба знати да је приватност лица нарушена и самим постављањем фотографије у оквиру интернет окружења, уколико он нема профил на друштвеним мрежама, нема креиран дигитални идентитет и не жели, односно одлучно се супротставља властитој егзистенцији на друштвеним мрежама кроз било какво помињање њега самог. Иако су обе активности инкриминисане, битно је диференцирати осумњиченог који је фотографисао лице и осумњиченог који је такву фотографију прослиједио даље (на друштвене мреже или коришћењем друштвених мрежа). Неопходно је рећи да се пажљивим читањем инкриминације овог кривичног дјела може закључити да преузимање туђих фотографија и неовлашћено манипулисање са њима (укључујући и оно којим се нарушава туђа приватност) не представља радњу овог кривичног дјела, већ евентуално неког другог кривичног дјела. Поставља се питање да ли ова инкриминација обухвата и случајеве гдје је жртва дала пристанак (сагласност) за креирање снимка или фотографије, а потом се креирани снимци или фотографије на одређени начин злоупотријебе (нпр. постављањем на друштвене мреже, иако су саме фотографије или снимци недолични и компромитујући за жртву). С обзиром на то да постоји сагласност (за креирање тог снимка), не би се могло говорити о овом кривичном дјелу, без обзира на то што се повређује њена приватност, већ евентуално о неком другом кривичном дјелу. Наравно, под сагласношћу се подразумијева да је особа дала свјесни и вољни пристанак за креирање фотографије или снимка, односно уколико пристанак није био свјесан и вољан (уколико је лице било алкохолизирано, под утицајем опојних дрога) постојаће ово кривично дјело.

Иако је компромитацију и јавно објављивање фотографије на друштвеним мрежама, као што је већ наведено, могуће подвести и под кривично дјело неовлашћено фотографисање, ипак се кривично дјело повреда приватности дјетета чини као конкретнија инкриминација јавног објављивања дјечије фотографије. Међутим, није довољно да се дјечија фотографија само објави на друштвеној мрежи, те да се на тај начин омогући увид већем броју лица, већ су неопходна још минимално два кумулативно испуњена услова. Први се односи на то да се фотографија објави мимо правила, док се други односи на то што би објава фотографије требало да изазове узнемиреност код дјетета или га изложи порузи вршњака или других лица или да му се угрози сигурност. Када је у питању формулација да се фотографија објави „мимо правила“, то би се, када је у питању објављивање фотографија у окружењу друштвених мрежа, могло посматрати кроз правила приватности и друга правила коришћења друштвених мрежа од стране корисника интернета. Надаље, само објављивање фотографије, да би постојало ово кривично дјело почињено на друштвеним мрежама, треба да изазове стање узнемирености или да се дијете изложи порузи вршњака или других лица или да се на неки други начин угрози сигурност дјетета. Из тога је видљиво да сама компромитација дјечије фотографије крађом и јавним објављивањем на друштвеним мрежама неће представљати елементе овог кривичног дјела, већ евентуално кривичног дјела неовлашћено фотографисање (наравно, уколико су испуњени и други елементи).

Разговор са дјецом или тинејџерима о њиховој безбједности на интернету је увијек изазован. Дјеца се готово увијек опиру, сматрају да знају више од Вас или су им такве приче једноставно досадне. Међутим, то не значи да се од тога треба одустати. Једноставно треба да пронађете прави пут до дјетета.

Разговор са дјецом о безбједности на мрежи је од суштинског значаја, јер ће многа од њих користити широк спектар технологија у свом кућном окружењу, чак и прије него што крену у школу. Технологија постаје саставни дио живота дјеце: то их забавља, анимира и мотивише.

Ево неких савјета како да разговарате са дјецом:

1. Покушајте да разумијете и учествујете у ентузијазму својих ученика, разговарајте са њима о томе шта воле да раде на мрежи. Сазнајте који су њихови омиљени уређаји, услуге и апликације и како их користе.
2. Технологија може да буде основа многих лекција у наставном плану и програму и није ограничена само на информатику. Покушајте да пронађете иновативне начине да унесете технологију у своје активности, учините тако часове занимљивим. Тада ће дјеци и учење постати занимљиво.
3. Савјети о безбједности на интернету за малу дјецу мора да буду прикладни узрасту, једноставни и разумљиви. Ви познајете своје ученике боље од било кога другог. Успостављање правог тона од самог почетка је од суштинског значаја како дјеца не би била уплашена или збуњена.

Електронско вршњачко насиље је, поред крађе профила на друштвеним мрежама, свакако најучесталији облик негативности којима су изложена дјеца на друштвеним мрежама, али која и чине дјеца и малољетници једни другима.

Другим ријечима, у случајевима електронског вршњачког насиља, дјеца и малољетници се појављују и као извршиоци и као жртве ове негативне активности на друштвеним межама, усљед чега се овом проблему мора посветити посебна пажња, како од стране полиције, тако и од стране родитеља и школе. Под електронским вршњачким насиљем на друштвеним мрежама се сматра модерни облик међувршњачког насиља које ученици реализују против других ученика користећи се друштвеним мрежама и другим услугама интернета.

Електронско вршњачко насиље се дефинише као агресиван, тенденциозан акт који група или појединац спроводи користећи електронска средства комуникације, у више наврата и током дужег периода против жртве која не може лако да се одбрани од оваквих напада, односно подразумијева употребу модерних средстава комуникације, прије свега интернета, мејлова, сајтова и мобилних телефона за дискредитацију потенцијалне жртве и њено узнемиравање.

Бројни су начини реализације вршњачког насиља, али се готово увијек користе сљедећи: крађа профила, омаловажавање, понижавање, извргавање руглу, лажно представљање, вријеђање, пријетње, изопштавање…

1. Крађа профила је неријетко почетна активност разних облика вршњачког насиља, међутим, и сама крађа профила може да буде облик испољавања вршњачког насиља. Неријетко, метод „лажне заставе“ код крађе профила може да се користи за испољавање вршњачког насиља, међутим, крађа профила може да буде и својеврсна освета за вршњачко насиље. Крађа профила је само један од потенцијалних облика испољавања вршњачког насиља, неријетко и најбезазленији, поготово уколико је компромитација профила сама себи циљ, односно уколико се са компромитованог профила не реализују друге негативне, хејтерске или криминалне активности и садржаји.

2. Омаловажавање и понижавање дјеце преко друштвених мрежа није ријеткост. Може да се користи преко статуса текстуалним изражавањем, међутим, исто тако, може да се реализује и преко фотографија, илустрација, уз помоћ разних апликација, таговањем…

3. Сексуално узнемиравање које се реализује постављањем фотографија сексуално омаловажавајућег или деградирајућег садржаја за жртву, а појављују се и прве апликације, па чак и игрице (додуше, незавидног програмерског нивоа) са алузијом на сексуалну активност, сексуални однос или сексуалну оријентацију малољетника.

4. Увреде су конкретнији облик електронског вршњачког насиља који се реализује текстуално, таговањем, преко фотографија и илустрација, али и на друге бројне начине.

5. Пријетње преко друштвених мрежа свакако нису ријеткост, па ни пријетње убиством.
Специфичност пријетњи на друштвеним мрежама је у томе што се најчешће упућују јавно, односно тако да буду видљиве што већем броју интернаута на друштвеним мрежама, што свакако код жртве ствара осјећај угрожености, што је најчешће и циљ лица које упућује пријетеће поруке.

6. „Полинг“ је облик електронског вршњачког насиља који се испољава у виду својеврсних анкета или квизова којим се извргавају руглу или се понижавају друга дјеца кроз давање одговора на то „ко је најружнији, најдебљи, најглупљи, ко је највећа кукавица, која дјевојчица је највећа курва…“

7. „Ворнинг вордс“(warning (notify) words) подразумијева да насилник пријави жртву администратору на интернету приликом чега га обавјештава да жртва чини нешто чиме се крше правила коришћења тог интернет ресурса. Администратор ће то провјерити, те наравно, уколико жртва ништа неправилно или забрањено није урадила, неће је санкционисати. Међутим, истовремено са пријавом од стране насилника, насилник провоцира жртву и реализује хејтерске активности, усљед чега жртва стварно испровоцирана може да према насилнику почини одређену активност која је забрањена или неправилна, због чега ће је администратор санкционисати, несвјестан претходног хејтерског контекста.

ПОСЉЕДИЦЕ

Ако је дијете злостављано на мрежама оно се често може осјећати уплашено, забринуто и узнемирено. Можда им је непријатно због онога што се дешава, љути су, збуњени, а чак могу да се осјећају и физички лоше.

Не постоје сигурни знакови који ће вам рећи да ли је дијете злостављано на мрежи. Док нека дјеца могу показивати очигледне знаке забринутости или немира, друга дјеца то могу у потпуности сакрити.

Међутим, пазите на:

1. бијес
2. промјене расположења
3. проблеми са спавањем и исхраном
4. ниско самопоштовање
5. самоповређивање
6. повлачење из онлајн активности
7. нагле промјене у понашању
8. малтретирање других

САВЈЕТИ ЗА ВАС

1. Охрабрите дијете да сачува доказе злостављања и покаже вама. Они то могу учинити тако што ће направити снимак екрана онога што се догодило или задржати поруке које су примили.
2. Не ускраћујте им приступ технологији. Иако може бити логичан корак да уклоните уређај од дјетета ако га малтретирају на мрежи, то може спријечити дијете да вам поново саопшти сличне проблеме.
3. Реците дјетету да не одговара на провокације. Умјесто тога, требало би да кажу одраслој особи од повјерења шта се догодило.
4. Користите доступне алате. Пријавите, блокирајте и направите снимак екрана. Можете пријавити особу или профил, као и садржај, нпр. објаву, видео или коментар. Ово ће затим бити прослиђено сервису, који ће га прегледати у складу са својим условима и одредбама.

Видео-ћаскање и „стримовање“ уживо постали су стандардан начин да се људи повежу, комуницирају и дијеле своје идеје и искуства на мрежама.

Већина „паметних“ телефона, таблета или лаптопа има камеру, а људи их користе сада као примарни начин за прављење фотографија или видео-снимака. Море је предности, и никада није било лакше успоставити и остати у контакту са породицом, пријатељима, школовати се или чак радити ван канцеларије.

Многе друштвене мреже сада нуде опцију за „стриминг“, односно емитовање уживо. То је помало као да водите сопствену ТВ емисију уживо – корисници могу да емитују видео уживо свим својим пријатељима и пратиоцима, или ако имају јавни налог, сваком ко се укључи.

КАКО ЈА МОГУ ПОСАВЈЕТОВАТИ ДЈЕЦУ И МЛАДЕ ЉУДЕ?

Постоји огроман број позитивних страна и могућности за коришћење услуга видео-ћаскања и сервиса за стримовање. Када се први пут пријавите или инсталирате нову апликацију или налог, одређени број сајтова, апликација и услуга ће можда жељети да приступе вашој веб-камери. Као и све, и ово има лице и наличје, те се иза мноштва корисних ствари, крије и много опасности. Савјети у наставку могу се користити за подршку младим људима у избјегавању ризика у вези са веб-камерама и видео ћаскањем.

1. РАЗМИСЛИ ПРИЈЕ НЕГО ШТО УКЉУЧИШ КАМЕРУ

Охрабрите младе да увијек размисле са ким ћаскају и шта са њима дијеле. Оно што дијелите на камери (укључујући ствари у позадини) може одати личне податке. Подсјетите младе људе да буду свјесни да неко, такође, може да сними видео-снимке које су емитовали уживо, а затим их потенцијално подијели, злоупотријеби и отпреми било гдје на мрежи.

2. ОНЛАЈН-ПРИЈАТЕЉСТВА

На неким мрежама дјеца могу да добијају захтјеве за ћаскање или позиве од непознатих људи. Подстакните их да пажљиво размисле о томе с ким они желе да ћаскају и зашто би те непознате особе жељеле да разговарају са њима. Видео уживо може да се лажира, тако да је важно имати на уму да особа коју видите на камери можда није особа са којом заправо разговарате. Ако сајт или мрежа имају подешавања приватности, објасните дјеци да је важно да их увијек користе како би могли да контролишу ко може да их позове.

3. ОНЛАЈН САДРЖАЈ ВЕБ-КАМЕРЕ

Неке услуге видео-ћаскања омогућавају корисницима да ћаскају са непознатим људима на мрежи. Тако су дјеца изложена ризику да виде порнографски, насилни или неки други сексуални садржај уз помоћ камере. Такав садржај увијек треба пријавити веб-сајту/мрежи и блокирати га помоћу алата за блокирање, ако они постоје.

4. УВИЈЕК МОЖЕШ РЕЋИ „НЕ!“

Људи могу да искористе и злоупотријебе видео-ћаскање у различите сврхе. Напримјер, неријетко се догађа да неко убиједи дијете да учествује у опасном подухвату, да се појави гола/го пред камером или ради неке сексуалне радње. Посматрач то потом може да сними и да искористи за пријетњу или уцјену. Објасните дјеци да ако их неко икада замоли да било шта ураде или кажу пред камером, а они се због тога осјећају непријатно, увијек могу рећи „не“, прекинути разговор и повјерити се одраслој особи којој вјерују. Нагласите им да никада није касно да некоме кажу за то! Такође, битно је да знају да, ако се узнемиравање настави, ту особу могу блокирати или је пријавити веб-сајту/мрежи.

5. РЕЦИ НЕКОМЕ

Ако је дијете било предмет неприкладног сексуалног контактирања или приступа друге особе путем веб-камере или других облика онлајн-комуникације, онда је од пресудног значаја да то каже одраслој особи којој верује и да се то пријави полицији.

6. ТЕХНИЧКИ САВЈЕТИ

електронска пошта и линкови (везе)

Веб-камере могу бити погођене вирусима, па упозорите дјецу да буду опрезна са имејловима и порукама на друштвеним мрежама, посебно ако их добијају од непознатих особа, а у садржају поруке се налази позив да кликну на линк или отворе прилог. Ти линкови или прилози заправо могу да садрже вирусе који непознатој особи омогућавају да контролише веб-камеру или уређај на даљину. Врло је важно да дјеца имају антивирусну заштиту, те да она буде ажурирана на уређајима који имају камере или користе веб-камере.

морате знати који веб-сајтови или сервиси користе веб-камеру

Сајтови, услуге и апликације могу тражити дозволу за коришћење веб-камере. Прије него што прихвате, дјеца увијек треба добро да размисле о томе зашто сервис или сајт жели да користи њихову камеру и ко може да види видео. Ако су у недоумици, најбоље је да не дозволе приступ апликацији или сајту.

прекините позив и одјавите се

Дјеца обавезно треба да знају да чим заврше видео-ћаскање мора да се одјаве са сајта или сервиса. Само то може да спријечи непознату особу да приступи дјететовом налогу или веб-камери без његовог знања.

Када дјеца имају између 13 и 18 година, и када самостално користе друштвене мреже, важно је да наведу тачне информације о свом узрасту. Сајтови друштвених мрежа често имају додатне механизме заштите за кориснике између 13 и 18 година. То, напримјер, подразумијева да не може свако да види њихове профиле и да им шаље захтјеве за пријатељство.

Запамтите да је отворена комуникација између Вас и дјеце са којом радите заиста непроцјењива и да ће помоћи дјеци да Вам вјерују и да траже помоћ од Вас када им буде потребна.

Најбољи савјети које можете дати дјеци:

1. ЗАШТИТА ПРОФИЛА: Објасните дјеци да је важно да размисле прије него што објаве неки садржај, те да је битно да користе одговарајућа безбједносна подешавања како би контролисали видљивост свог садржаја. Нагласите им да оно што једном објаве на интернету, остаје ту заувијек!

2. НЕКА ПОЗНАЈУ СВОЈ АУДИТОРИЈУМ: Могуће је подесити профиле на „приватни“ или „само пријатељи“, што ограничава приступ само онима којима је дата дозвола да га виде. Ово се разликује од јавног профила који свако може да види. Постоје и начини да спријечите да се профил појављује у резултатима претраживача; већина сајтова друштвених мрежа омогућава да уклоните свој профил из јавних резултата претраге помоћу подешавања приватности.

3. БОРБА СА ПРИТИСКОМ: Ако се на дијете врши притисак да нешто уради, дајте му до знања да може да разговара са Вама о томе и да неће упасти у невољу ако затражи помоћ. Треба да знају да ако се на мрежи десило нешто што их је узнемирило, никада није касно да некоме кажу.

4. ЛИЧНИ ПОДАЦИ МОРА ДА БУДУ БЕЗБЈЕДНИ: Прво се увјерите да дјеца са којом радите знају шта су лични подаци и шта је у реду или није у реду да дијеле на мрежи. Лични подаци су пуно име, кућна адреса, школска адреса, е-пошта, лозинке итд. Ово ће помоћи дјеци да заштите себе и своје пријатеље на мрежи.

5. ПРИЈАВИТЕ: Друштвене мреже треба да имају јасна, истакнута и доступна мјеста за пријаву неприкладних садржаја и активности. Провајдери треба да реагују брзо на пријаве корисника, а већина ће сваку пријаву потврдити поруком да је примљена, и назначити рок у којем ће она бити ријешена. Обавезно разговарајте са дјецом о овим алатима и увјерите се да знају како да их користе.

Разговор са дјецом о безбједности на интернету кључан је јер ће многа од њих користити широк распон уређаја и технологија у својим кућним окружењима, чак и прије него штп крену у школу. Технологија постаје саставни дио живота дјеце: забавља их, ангажује и мотивише.

Најбољи савјети за разговор са малом дјецом о технологији и безбједности на интернету:

Покушајте да разумијете ентузијазам својих ученика и разговарајте са њима о томе шта воле радити на интернету. Сазнајте који су им омиљени уређаји, услуге и апликације те како их користе.

Технологија може бити основа многих лекција, те покушајте пронаћи иновативне начине у својим активностима како бисте учење учинили занимљивим.

Безбједносни савјети за млађу дјецу морају бити примјерени њиховом узрасту, једноставни и разумљиви. Ви познајете своје ученике боље неко ико други. Успостава правог тона од самог почетка кључна је како дјеца не би била непотребно уплашена и збуњена.

Унесите овде текст наслова