video-caskanje-i-video-kamere

Видео-ћаскање и видео-камере

Видео-ћаскање и „стримовање“ уживо постали су стандардан начин да се људи повежу, комуницирају и дијеле своје идеје и искуства на мрежама.

Већина „паметних“ телефона, таблета или лаптопа има камеру, а људи их користе сада као примарни начин за прављење фотографија или видео-снимака. Море је предности, и никада није било лакше успоставити и остати у контакту са породицом, пријатељима, школовати се или чак радити ван канцеларије.

Многе друштвене мреже сада нуде опцију за „стриминг“, односно емитовање уживо. То је помало као да водите сопствену ТВ емисију уживо – корисници могу да емитују видео уживо свим својим пријатељима и пратиоцима, или ако имају јавни налог, сваком ко се укључи.

КАКО ЈА МОГУ ПОСАВЈЕТОВАТИ ДЈЕЦУ И МЛАДЕ ЉУДЕ?

Постоји огроман број позитивних страна и могућности за коришћење услуга видео-ћаскања и сервиса за стримовање. Када се први пут пријавите или инсталирате нову апликацију или налог, одређени број сајтова, апликација и услуга ће можда жељети да приступе вашој веб-камери. Као и све, и ово има лице и наличје, те се иза мноштва корисних ствари, крије и много опасности. Савјети у наставку могу се користити за подршку младим људима у избјегавању ризика у вези са веб-камерама и видео ћаскањем.

1. РАЗМИСЛИ ПРИЈЕ НЕГО ШТО УКЉУЧИШ КАМЕРУ

Охрабрите младе да увијек размисле са ким ћаскају и шта са њима дијеле. Оно што дијелите на камери (укључујући ствари у позадини) може одати личне податке. Подсјетите младе људе да буду свјесни да неко, такође, може да сними видео-снимке које су емитовали уживо, а затим их потенцијално подијели, злоупотријеби и отпреми било гдје на мрежи.

2. ОНЛАЈН-ПРИЈАТЕЉСТВА

На неким мрежама дјеца могу да добијају захтјеве за ћаскање или позиве од непознатих људи. Подстакните их да пажљиво размисле о томе с ким они желе да ћаскају и зашто би те непознате особе жељеле да разговарају са њима. Видео уживо може да се лажира, тако да је важно имати на уму да особа коју видите на камери можда није особа са којом заправо разговарате. Ако сајт или мрежа имају подешавања приватности, објасните дјеци да је важно да их увијек користе како би могли да контролишу ко може да их позове.

3. ОНЛАЈН САДРЖАЈ ВЕБ-КАМЕРЕ

Неке услуге видео-ћаскања омогућавају корисницима да ћаскају са непознатим људима на мрежи. Тако су дјеца изложена ризику да виде порнографски, насилни или неки други сексуални садржај уз помоћ камере. Такав садржај увијек треба пријавити веб-сајту/мрежи и блокирати га помоћу алата за блокирање, ако они постоје.

4. УВИЈЕК МОЖЕШ РЕЋИ „НЕ!“

Људи могу да искористе и злоупотријебе видео-ћаскање у различите сврхе. Напримјер, неријетко се догађа да неко убиједи дијете да учествује у опасном подухвату, да се појави гола/го пред камером или ради неке сексуалне радње. Посматрач то потом може да сними и да искористи за пријетњу или уцјену. Објасните дјеци да ако их неко икада замоли да било шта ураде или кажу пред камером, а они се због тога осјећају непријатно, увијек могу рећи „не“, прекинути разговор и повјерити се одраслој особи којој вјерују. Нагласите им да никада није касно да некоме кажу за то! Такође, битно је да знају да, ако се узнемиравање настави, ту особу могу блокирати или је пријавити веб-сајту/мрежи.

5. РЕЦИ НЕКОМЕ

Ако је дијете било предмет неприкладног сексуалног контактирања или приступа друге особе путем веб-камере или других облика онлајн-комуникације, онда је од пресудног значаја да то каже одраслој особи којој верује и да се то пријави полицији.

6. ТЕХНИЧКИ САВЈЕТИ

електронска пошта и линкови (везе)

Веб-камере могу бити погођене вирусима, па упозорите дјецу да буду опрезна са имејловима и порукама на друштвеним мрежама, посебно ако их добијају од непознатих особа, а у садржају поруке се налази позив да кликну на линк или отворе прилог. Ти линкови или прилози заправо могу да садрже вирусе који непознатој особи омогућавају да контролише веб-камеру или уређај на даљину. Врло је важно да дјеца имају антивирусну заштиту, те да она буде ажурирана на уређајима који имају камере или користе веб-камере.

морате знати који веб-сајтови или сервиси користе веб-камеру

Сајтови, услуге и апликације могу тражити дозволу за коришћење веб-камере. Прије него што прихвате, дјеца увијек треба добро да размисле о томе зашто сервис или сајт жели да користи њихову камеру и ко може да види видео. Ако су у недоумици, најбоље је да не дозволе приступ апликацији или сајту.

прекините позив и одјавите се

Дјеца обавезно треба да знају да чим заврше видео-ћаскање мора да се одјаве са сајта или сервиса. Само то може да спријечи непознату особу да приступи дјететовом налогу или веб-камери без његовог знања.

drustvene-mreze

Друштвене мреже

Када дјеца имају између 13 и 18 година, и када самостално користе друштвене мреже, важно је да наведу тачне информације о свом узрасту. Сајтови друштвених мрежа често имају додатне механизме заштите за кориснике између 13 и 18 година. То, напримјер, подразумијева да не може свако да види њихове профиле и да им шаље захтјеве за пријатељство.

Запамтите да је отворена комуникација између Вас и дјеце са којом радите заиста непроцјењива и да ће помоћи дјеци да Вам вјерују и да траже помоћ од Вас када им буде потребна.

Најбољи савјети које можете дати дјеци:

1. ЗАШТИТА ПРОФИЛА: Објасните дјеци да је важно да размисле прије него што објаве неки садржај, те да је битно да користе одговарајућа безбједносна подешавања како би контролисали видљивост свог садржаја. Нагласите им да оно што једном објаве на интернету, остаје ту заувијек!

2. НЕКА ПОЗНАЈУ СВОЈ АУДИТОРИЈУМ: Могуће је подесити профиле на „приватни“ или „само пријатељи“, што ограничава приступ само онима којима је дата дозвола да га виде. Ово се разликује од јавног профила који свако може да види. Постоје и начини да спријечите да се профил појављује у резултатима претраживача; већина сајтова друштвених мрежа омогућава да уклоните свој профил из јавних резултата претраге помоћу подешавања приватности.

3. БОРБА СА ПРИТИСКОМ: Ако се на дијете врши притисак да нешто уради, дајте му до знања да може да разговара са Вама о томе и да неће упасти у невољу ако затражи помоћ. Треба да знају да ако се на мрежи десило нешто што их је узнемирило, никада није касно да некоме кажу.

4. ЛИЧНИ ПОДАЦИ МОРА ДА БУДУ БЕЗБЈЕДНИ: Прво се увјерите да дјеца са којом радите знају шта су лични подаци и шта је у реду или није у реду да дијеле на мрежи. Лични подаци су пуно име, кућна адреса, школска адреса, е-пошта, лозинке итд. Ово ће помоћи дјеци да заштите себе и своје пријатеље на мрежи.

5. ПРИЈАВИТЕ: Друштвене мреже треба да имају јасна, истакнута и доступна мјеста за пријаву неприкладних садржаја и активности. Провајдери треба да реагују брзо на пријаве корисника, а већина ће сваку пријаву потврдити поруком да је примљена, и назначити рок у којем ће она бити ријешена. Обавезно разговарајте са дјецом о овим алатима и увјерите се да знају како да их користе.

Savjet-o-tome-kako-zapoceti-raspravu

Савјети о томе како разговарати о безбједности и понашању на интернету са најмлађима

Разговор са дјецом о безбједности на интернету кључан је јер ће многа од њих користити широк распон уређаја и технологија у својим кућним окружењима, чак и прије него штп крену у школу. Технологија постаје саставни дио живота дјеце: забавља их, ангажује и мотивише.

Најбољи савјети за разговор са малом дјецом о технологији и безбједности на интернету:

Покушајте да разумијете ентузијазам својих ученика и разговарајте са њима о томе шта воле радити на интернету. Сазнајте који су им омиљени уређаји, услуге и апликације те како их користе.

Технологија може бити основа многих лекција, те покушајте пронаћи иновативне начине у својим активностима како бисте учење учинили занимљивим.

Безбједносни савјети за млађу дјецу морају бити примјерени њиховом узрасту, једноставни и разумљиви. Ви познајете своје ученике боље неко ико други. Успостава правог тона од самог почетка кључна је како дјеца не би била непотребно уплашена и збуњена.

Унесите овде текст наслова

Cyberbullying

„Сајбер-булинг“ („онлајн“ злостављање)

„Онлајн“ злостављање или „сајбер-булинг“, се догађа када неко користи интернет како би циљано нападао и намјерно узнемиравао некога. Често се дешава на мрежама на којима млади људи непрестано проводе вријеме. То значи да се може догодити било гдје и било када, па може изгледати као да је тешко побјећи од тога. Злостављач може бити неко кога познају или потпуни странац.

Тешко је контролисати ширење порука, фотографија и видео-записа посланих „онлајн“, што значи да многи људи то могу видјети у кратком временском периоду. Међутим, „онлајн“ злостављање може оставити трагове који могу бити корисни при откривању инцидента и пријави истог.

Врсте „онлајн“ злостављања

Поруке – слање порука с циљем да некога узнемире, злостављају или понижавају.

Коментари – писање коментара испод туђе објаве које могу видјети и други.

Означавање некога – повезивање профила некога са статусом или неугодном фотографијом, видеом.

Мимови – идентификовање некога путем готографије и/или натписа који је хумористичан, али има циљ понизити друге.

Фотографије – стављање нечије фотографије на мрежу без његове сагласности или уређивање нечије фотографије. То укључује и голишаве слике.

Индиректно – негативни коментари упућени групи, без навођења имена, али је свима јасно о коме се ради.

Искључивање – намјерно искључивање некога из „онлајн“ групе или разговора.

Изношење – откривање осјетљивих или личних информација о некоме на мрежама, без његове сагласности.

Имитација – претварање да је особа неко други с циљем омаловажавања или понижавања те особе.

Гласање – постављање или учествовање у злонамјерној анкети о некоме.

Најбољи савјети

Охрабрите своје дијете да сачува доказе и покаже вам их
То могу учинити тако што ће направити снимак екрана онога што се догодило или да задржи поруке које је примио.

Не ускраћујте приступ технологији
Иако може бити врло изазовно одузети уређај дјетету које је доживјело „онлајн“ злостављање, то може спријечити Ваше дијете да Вам се поново обрати са сличним бригама. Један од главних разлога због којег дјеца не разговарају са својим родитељима је тај што брину да ће им се одузети технологија, односно уређај.

Не одговарајте
Већину времена злостављач тражи реакцију од особе којој се обраћа. Реците свом дјетету да не одговара. Умјесто тога, требају се обратити поузданој, одраслој особи (Вама) и објаснити шта се десило.

Користите доступне алате
Пријавите, блокирајте и направите снимак екрана. Можете пријавити особу или профил, као и садржај, нпр. објаву, видео или коментар. Тада ће то бити означено сервису који ће то прегледати у складу са својим условима и правилима.

Разговарајте са особљем школе
Увијек је корисно разговарати са особљем школе Вашег дјетета о њиховом искуству „сајбер-булинга“. Школе могу пружити подршку и савјете Вама и Вашем дјетету. Размислите о контактирању разредног старјешине, педагога или директора школе.

sexting

„Секстинг“ („sexting“)

Под секстингом се означава слање сексуално експлицитних фотографија или порука сексуалног садржаја другој особи електронским путем. Битно је нагласити да се може радити и о добровољној активности особе, лишеној одређене принуде, пријетње, изнуде, али се неријетко секстинг реализује и са лажних профила или уз помоћ лажног представљања, суптилне комуникације и интеракције, завођењем… Наравно, секстинг само по себи није инкриминишуће понашање (уколико није инициран пријетњом, изнудом, уцјеном и сличним недозвољеним активностима), међутим, има тенденцију да особу учини жртвом.

Секстинг, као негативна активност, може да се реализује као самостална активност, међутим, релативно често представља садржај других криминалних активности, а поготово електронског вршњачког насиља. Наиме, посебан аспект електронског вршњачког насиља везан је за постављање сексуално инкриминишућих и понижавајућих фотографија, видео-снимака или другог садржаја на профилу. Све чешће се дешава да се на украдени профил поставља садржај који дискредитује саму особу на коју се профил односи, док други учесници нису упознати са чињеницом да је профил компромитован.

Најчешће се краду профили женских особа, и то од стране бивших момака (или бивших пријатеља) који знају корисничко име и лозинку, те на тај начин желе да напакосте кориснику профила. Ово је један од подлијих, али и чешћих начина чињења (нематеријалне) штете другом, најчешће (бившим) дјевојкама. Поред крађе већ креираног профила, односно успостављања контроле над њим, те постављањем сексуално компромитујућих фотографија и садржаја на тако украден профил, могуће је да се и креира профил са именом и презименом особе која се жели дискредитовати (поготово уколико она нема профил на друштвеној мрежи), те да се потом на профил постављају компромитујуће фотографије и садржај.

Порнографски садржај којим се жели дискредитовати жртва могуће је поставити и на прави профил особе која га поставља, без обзира на то да ли су на постављеним фотографијама, снимцима или на другом материјалу налази само особа која се дискредитује или и друге особе (па и особа која поставља порнографски материјал), а то ће се поготово радити када бивши (анонимни) момци желе да нанесу штету бившим (познатим) дјевојкама, из одређених разлога, а посједују компромитујући материјал.

ЗАКОН

Кривични законик Републике Српске је нешто јаснији када је ријеч о неовлаштеном креирању садржаја о неком лицу, него када се ради о неовлаштеном промету.

Неовлаштено креирање фотографског, филмског или другог снимка неког лица или његових просторија без његове сагласности, повређујући тиме посебно његову приватност, или предаја таквог снимка или показивање трећем лицу или на други начин омогућавање да се с њим упозна представљају радње кривичног дјела неовлашћено фотографисање прописано чланом 156 Кривичног закона Републике Српске. Из описа наведеног кривичног дјела проистиче да фотографисање дјетета без његове сагласности и одобрења и постављање такве фотографије на друштвене мреже или креирање профила са профилном или насловном фотографијом фотографисаног лица (што представља запосједање идентитета као облик компромитације идентитета) чини радњу овог кривичног дјела. Међутим, није довољно само фотографисање и постављање тако креиране фотографије у окружење друштвених мрежа, већ је неопходно и да је тако креираном фотографијом, односно начином представљања фотографије лица, а индиректно и његовог дигиталног идентитета нарушена приватност тог лица, што је свакако фактичко питање. Такође, треба знати да је приватност лица нарушена и самим постављањем фотографије у оквиру интернет окружења, уколико он нема профил на друштвеним мрежама, нема креиран дигитални идентитет и не жели, односно одлучно се супротставља властитој егзистенцији на друштвеним мрежама кроз било какво помињање њега самог. Иако су обе активности инкриминисане, битно је диференцирати осумњиченог који је фотографисао лице и осумњиченог који је такву фотографију прослиједио даље (на друштвене мреже или коришћењем друштвених мрежа). Неопходно је рећи да се пажљивим читањем инкриминације овог кривичног дјела може закључити да преузимање туђих фотографија и неовлашћено манипулисање са њима (укључујући и оно којим се нарушава туђа приватност) не представља радњу овог кривичног дјела, већ евентуално неког другог кривичног дјела. Поставља се питање да ли ова инкриминација обухвата и случајеве гдје је жртва дала пристанак (сагласност) за креирање снимка или фотографије, а потом се креирани снимци или фотографије на одређени начин злоупотријебе (нпр. постављањем на друштвене мреже, иако су саме фотографије или снимци недолични и компромитујући за жртву). С обзиром на то да постоји сагласност (за креирање тог снимка), не би се могло говорити о овом кривичном дјелу, без обзира на то што се повређује њена приватност, већ евентуално о неком другом кривичном дјелу. Наравно, под сагласношћу се подразумијева да је особа дала свјесни и вољни пристанак за креирање фотографије или снимка, односно уколико пристанак није био свјесан и вољан (уколико је лице било алкохолизирано, под утицајем опојних дрога) постојаће ово кривично дјело.

Иако је компромитацију и јавно објављивање фотографије на друштвеним мрежама, као што је већ наведено, могуће подвести и под кривично дјело неовлашћено фотографисање, ипак се кривично дјело повреда приватности дјетета чини као конкретнија инкриминација јавног објављивања дјечије фотографије. Међутим, није довољно да се дјечија фотографија само објави на друштвеној мрежи, те да се на тај начин омогући увид већем броју лица, већ су неопходна још минимално два кумулативно испуњена услова. Први се односи на то да се фотографија објави мимо правила, док се други односи на то што би објава фотографије требало да изазове узнемиреност код дјетета или га изложи порузи вршњака или других лица или да му се угрози сигурност. Када је у питању формулација да се фотографија објави „мимо правила“, то би се, када је у питању објављивање фотографија у окружењу друштвених мрежа, могло посматрати кроз правила приватности и друга правила коришћења друштвених мрежа од стране корисника интернета. Надаље, само објављивање фотографије, да би постојало ово кривично дјело почињено на друштвеним мрежама, треба да изазове стање узнемирености или да се дијете изложи порузи вршњака или других лица или да се на неки други начин угрози сигурност дјетета. Из тога је видљиво да сама компромитација дјечије фотографије крађом и јавним објављивањем на друштвеним мрежама неће представљати елементе овог кривичног дјела, већ евентуално кривичног дјела неовлашћено фотографисање (наравно, уколико су испуњени и други елементи).

online-uznemiravanje

„Онлајн“ сексуално узнемиравање

Сексуално узнемиравање на мрежама може да се догађа између одраслих и дјеце или, што је чешће, између вршњака, тј. дјеца/тинејџери узнемиравају једни друге.

1. ПОТРАЖИТЕ ПОМОЋ

Сексуално узнемиравање на мрежама се дефинише као нежељено сексуално понашање на било којој дигиталној платформи. Укључује широк спектар радњи, кориштење технологије за дијељење дигиталног садржаја као што су слике, видео-снимци, објаве, поруке, странице и слично, на различитим платформама (приватним или јавним). Иако се на мрежама нажалост, догађа и сексуално узнемиравање између одраслих и дјеце, сада ћемо се фокусирати на вршњачко сексуално узнемиравање.

2. ЧЕТИРИ ВРСТЕ СЕКСУАЛНОГ УЗНЕМИРАВАЊА

Сексуално узнемиравање на мрежама је категорисано у четири главна типа. Ти различити типови се обично догађају истовремено и могу се преклапати и са сексуалним узнемиравањем ван мреже.

ДИЈЕЉЕЊЕ ИНТИМНИХ ФОТОГРАФИЈА И ВИДЕА БЕЗ ДОЗВОЛЕ

То је стуација када се дијеле нечије интимне фотографије или видео-снимци без сагласности те особе. И ту постоје различите класификације – интимне фотографије или видео-снимци су снимљени без пристанка (испод сукње или слично); могу бити снимљени уз сагласност особе која је на снимку, али да се дијеле без њене дозволе („осветничка порнографија“); снимање и дијељење силовања или неког другог присилног сексуалног чина;

3. ЕКСПЛОАТАЦИЈА, ПРИНУДА И ПРИЈЕТЊА

У овом случају се особи сексуално пријети, приморана је да учествује у сексуалном понашању на мрежи или је уцијењена сексуалним садржајем.

То укључује низ радњи, као што су:

  1. узнемиравање или притисак на некога да дијели своје интимне фотографије или да се упусти у неку врсту сексуалног понашања на мрежи или ван ње;
  2. пријетња објављивањем сексуалног садржаја (фотографије, видео-снимци, гласине) у циљу пријетње, принуде или уцјене („сексуална изнуда“);
  3. пријетње сексуалне природе на мрежама (нпр. пријетња силовањем)
  4. подстицање других на мрежама да учествују у сексуалном понашању, а затим дијељење доказа о томе.

4. СЕКСУАЛНО НАСИЉЕ

Особа трпи насиље и искључена је из групе или заједнице, због сексуалног садржаја који је понижава, узнемирава или дискриминише.

То подразумијева:

  1. трачеве, гласине или лажи објављене на мрежи, било да се неко директно именује или се на неког алудира
  2. увредљив и дискриминаторан сексуални језик и прозивање на мрежи
  3. лажно представљање и нарушавање његове репутације дијељењем сексуалног садржаја или сексуалним узнемиравањем других
  4. дијељење личних података без пристанка на мрежи у циљу подстицања сексуалног узнемиравања („доксинг“)
  5. малтретирање због пола или сексуалне оријентације
  6. изругивање нечијем физичком изгледу
  7. јавно откривање нечије сексуалне оријентације или родног идентитета без његовог пристанка

5. НЕЖЕЉЕНА СЕКСУАЛИЗАЦИЈА

У овом случају особа добија нежељене сексуалне упите, коментаре или садржај.

То подразумијева:

  1. коментаре сексуалне природе (нпр. на фотографијама)
  2. виралне кампање сексуалне природе које врше притисак на људе да учествују
  3. слање сексуалног садржаја некоме (фотографије, емотикони, поруке….) без његовог пристанка
  4. нежељени сексуални напади или упити за сексуалне услуге
  5. „шале“ сексуалне природе
  6. вредновање на основу физичког изгледа или сексуалне активности
  7. мијењање фотографије особи како би била „сексуално изазовнија“

6. КАКО МОГУ ДА РАЗГОВАРАМ СА СВОЈИМ ДЈЕТЕТОМ О ТОМЕ?

  1. Почните с позитивним странама. Питајте своје дијете шта воли радити „онлајн“ прије него што пређете на осјетљиве теме.
  2. Изаберите вријеме када је Ваше дијете опуштено, без близине ометајућих фактора као што су технологија или још неки људи у просторији.
  3. Будите сигурни да Ваше дијете зна да Вам се може обратити с било којим проблемом који имају и да ћете бити ту за њега/њу. Ако ваш разговор не иде како сте планирали, то је у реду – покушајте поново.
Vrijeme-provedeno-za-ekranom-1920x1080

Вријеме проведено за екраном

Вријеме испред екрана је количина времена коју проводимо користећи уређаје и технологију. Постоји забринутост да превише времена гледамо у екране, па многи уређаји сада пружају алате за праћење нашег времена испред екрана.

Шта истраживање каже о времену испред екрана?

Још се врше истраживања у овој области, али тренутно нема доказа да ће вријеме проведено испред екрана имати дугорочне посљедице по наше здравље. Ипак, најважније је пронаћи баланс.

Како да знам да проводим превише времена испред екрана?

Постоји много знакова које можеш примијетити ако си дуго времена провео/ла на уређају. Од физичких знакова (попут главобоље или укоченог врата), до емоционалних знакова (осјећај иритације или расијаности), до знакова из свијета око вас (нестаје батерије или се члан породице жали на ваше вријеме проведено на мрежи).

Шта да радим ако се осјећам зависним од телефона или другог уређаја?

Постоји много тога што можеш да урадиш ако си забринут/та за вријеме које проводиш испред екрана. Разговарај са неким попут пријатеља или члана породице, потражи савјет и помоћ и користи подешавања за контролу времена испред екрана. Искључивање функција као што су обавјештења, такође, може да направи велику разлику!

Најбољи савјети

Дружите се са пријатељима и породицом и заједно управљајте временом испред екрана. Можете се договорити да одредите вријеме када нећете користити уређаје.

Искључи обавјештења и друге функције које уочиш, а које су дизајниране да те врате на уређај.

Узми будилник и остави своје уређаје да се пуне у другој просторији преко ноћи. На овај начин твоји уређаји ти неће сметати да се добро наспаваш!

Покушај да пронађеш да радиш нешто ван мреже што ти доноси радост. То ће знатно олакшати проналажење здраве равнотеже.

Phishing-and-scaming

„Фишинг“ и „скејминг“ („phishing“ and „scamming“)

„Фишинг“ и „онлајн“ преваре су начини на које те људи покушавају навести да одаш своје личне податке, податке за пријаву или новац.

„Фишинг“ је када неко покушава доћи до твојих личних података или података о пријави, претварајући се да је компанија или организација од повјерења. Помало попут пецања, покушавају те ухватити и натјерати да упишеш и откријеш своје податке.

„Фишинг“ може доћи као е-пошта или директна порука и обично је дизајнирана да изгледа као организација или фирма коју познајеш и којој вјерујеш.

Поједине преваре на мрежама могу бити и поруке које те наговарају да учествујеш у извлачењу награда, испуњавање анкета или кликање на непознате линкове, а све с циљем да те наведу да подијелиш своје податке.

Најбољи савјети:

  1. Обавезно користи податке за пријаву на свој налог (корисничко име и лозинку) само на званичном веб-сајту или апликацији за услугу коју желиш да користиш и немој их дијелити с ни са ким (чак ни са пријатељима).
  2. Немој да кликаш на било какве линкове које добијаш у порукама или коментарима.
  3. Буди опрезан/опрезна у вези са „онлајн“ анкетама, наградним играма и стварима које ти пријете и које те пожурују, јер су то често преваре које покушавају да добију информације од тебе.
  4. Сумњај у оно што видиш на интернету, чак и ако изгледа званично или обећава нешто узбудљиво; ако нешто изгледа превише добро да би било истинито, вјероватно и није истина.
  5. Увијек разговарај са одраслом особом ако ниси сигуран/сигурна или ти нешто смета због онога што видиш и добијаш „онлајн“.
Postavke-privatnosti

Подешавање приватности

Подешавање приватности је алат који се налази у склопу мрежног налога, а служи за заштиту информација и садржаја које дијелите.

Већина друштвених мрежа и „онлајн“ игара ће ти пружити одређена подешавања приватности. Ова подешавања ти могу омогућити контролу над тим ко види ствари које дијелиш, ко ти може слати поруке и ко те може додати као пријатеља. Ако ниси сигуран/на да ли апликација коју користиш има подешавања приватности, покушај претражити назив апликације и израз „подешавања приватности“ на претраживачу.

Користи подешавања приватности гдје год је то могуће како би заштитио/ла своје „онлајн“  налоге и садржај који дијелиш на њима.

Замоли пријатеља да ти помогне провјерити твоја подешавања приватности када први пут креираш налог тако што ће погледати твој профил без додавања, како би могао видјети шта је видљиво јавности.

Провјери који дијелови твог профила нису заштићени подешавањима приватности попут твоје профилне фотографије и корисничког имена и добро размисли шта дијелиш. Редовно провјеравај своја подешавања приватности и истражи све могућности које су доступне на сервисима које користиш. Чак и ако имаш приватни налог, увијек пажљиво размисли о томе шта говориш и радиш на мрежи и како би се то могло одразити на тебе или каква би осјећања могло пробудити код других људи.