All posts by : admin

Лажно представљање на друштвеним мрежама је свеприсутни проблем који значајно утиче на нашу дигиталну стварност. Многи људи на мрежама стварају лажне профиле или користе туђе идентитете како би огманули друге кориснике. Ова појава може имати озбиљне посљедице, укључујући „сајбер булинг“, крађу идентитета и ширење дезинформација. Ево како се то дешава и како можете да се заштитите од потенцијалне опасности:

1. Лажни профили: људи често стварају лажне профиле користећи туђе слике и информације. То може довести до „онлајн“ злостављања и заваравања других корисника. Да бисте се заштитили, будите опрезни када прихватате захтјеве за пријатељство од непознатих особа и провјеравајте аутентичност профила.
2. Крађа идентитета: неки појединци могу украсти ваше слике и информације како би се представљали као ви. Коришћење снажних лозинки и редовно ажурирање поставки приватности може вам помоћи да спријечите овакве ситуације.
3. Дезинформације: лажни профили често шире дезинформације и лажне вијести, што може проузроковати штету. Провјеравајте изворе информација прије него што их подијелите и учите како да препознате лажне вијести.
4. „онлајн“ злостављање: лажни профили често користе анонимност како би вријеђали и злостављали друге кориснике. Не оклијевајте да пријавите овакво понашанје на друштвеним мрежама и блокирајте особе које вас узнемиравају.
5. Едукација: кључ за борбу против лажног представљања је образовање. Научите како да препознате сумњиве профиле и будите свијесни ризика на мрежама.
6. Поставке приватности: редовно ажурирајте своје поставке приватности како бисте контролисали ко може да види ваше информације и објаве. Ограничите приступ непознатим особама.
7. Провјера информација: прије него што повјерујете у нешто што видите на друштвеним мрежама, провјерите вјеродостојност извора и информација.

Лагање на друштвеним мрежама може имати озбиљне посљедице о вас и друге кориснике. Будите обазриви и свјесни ризика како бисте се заштитили од потенцијалних опасности и проблема на интернету.

У „онлајн“ игрицама постоје додатне функције које захтијевају да их купите стварним новцем те многи млади данас говоре како им то побољшава искуство играња. Међутим, лако је потрошити више новца него што бисте требали или жељели. Чак и након што сте преузели игру, можете бити замољени да платите додатне ставке и надоградње.

Пазите на ове ријечи и знакове који вам могу показати да ћете направити плаћање:

• Купи одмах
• £
• $
• Унутарапликацијске куповине
• Куповине унутар игре

То може бити збуњујуће ако игре такође имају своју верзију новца (као што су драгуљи или новчићи) које можете зарадити док играте и користити их за надоградње.

Најважнија ствар коју треба запамтити је ако нисте сигурни да ли трошите прави новац или не, прво се посавјетујте са одраслом особом. За неке људе који пуно играју, трошење новца може бити дио искуства, али има неколико ствари о којима треба размислити.

Поставите себи питања:

• Морате ли платити да бисте играли? У већини игара, плаћени предмети и надоградње су потпуно опциони. То значи да можете играти игру без да трошите новац!
• Колико заиста желите платити? Неке надоградње су мале и коштају само неколико фунти или мање, али неке опције су много скупље.
• Исплати ли се? Размислите: ако играте игру неколико мјесеци, а затим се појави нешто ново или боље, шта ћете имати као резултат новца који сте потрошили?
• Чији новац трошите? Јесте ли се прво посавјетовали с њима? Ако користите банковне податке својих родитеља или неког другог, то није ваш новац за трпшење и јако је важно да се прво консултујете!

Запамтите да су игре често дизајниране да постакну играче да троше новац и могу бити веома вјеште у искушавању са малим куповинама. Увијек се запитајте „Да ли ми заиста треба ово?“ прије него што направите куповину и дајте себи вријеме да донесете одлуку прије него што купите.

Многе игрице, таблети и већина паметних телефона имају начине да боље контролишете своје трошкове. Ако ове функције већ нису подешене, можда ћете хтјети разговарати с родитељима или старатељем о њиховом кориштењу.

„Троловање“ на друштвеним мрежама постоји откако постоји и двосмјерна комуникација на интернету. „Троловима“ се називају људи који својим коментарима у групама, на форумима, порталима и осталим интернетским страницама на којима се могу остављати јавни коментари, пишу увредљиве изјаве те шире мржњу. Намјерно потичу сукобе и уживају у томе. Нажалост, не можемо их избјећи, али постоје начини на које се боље носити с њиховим негативним коментарима.

Како препознати „трола“?

Слушајте своју интуицију. Ако се због нечијих коментара осјећате узнемирено или преплашено, постоји могућност да вас „тролује“. Уколико сте судјеловали у некој расправи на друштвеним мрежама или сте само били у улози посматрача, засигурно сте запазили да су особе које „тролују“ ситничаве и не попуштају у намјери да разбјесне суговорника. Такође је могуће да сте наишли на оне који остављају увредљиве коментаре на одређене садржаје те потичу свађу међу осталим корисницима.

Савјети:

1. Одговарајте кратко. Некада је заиста тешко игнорисати људе чија је намјера повриједити некога. Међутим, потребно је освијестити чињеницу да ће они бити још агресивнији и упорнији што сте ви љући. Уколико подвучете црту кратким коментаром, одашиљете поруку да вас и није превише дирнуо њихов коментар и да вам истински није битно што тај неко пише.
2. Реците некоме. Ако вас неко малтретира, увијек је добро подијелити то са неким. Иако се одвија на друштвеним мрежама, може једнако, ако не и горе, утицати на ваше ментално здравље. Увијек је добра идеја подијелити с неким оно што вас мучи јер се на тај начин стављате у позицију контроле.
3. Задржите свој ниво. Ако вас „трол“ вријеђа, немојте и ви чинити исто. Ако останете смирени те своје осјећаје исконтролишете, особа ће се вјероватно повући јер неће имати довољно материјала да настави с тиме.
4. Покушајте их позвати на одговорност. Прије свега, важно је разумјети нечије мотиве, зашто неко вријеђа. Да ли то раде како би само узнемирили људе или је то начин на који изражавају властито мишљење? Постоје други начини на које могуће изразити своје мишљење без вријеђања друге особе, па уколико неко жели повриједити другу особу, треба га опоменути због тога.
5. Блокирајте, пријавите, избришите или утишајте. Ако је ваше стрпљење дошло до граница, многе друштвене мреже и медији имају могућност блокирања, брисања, пријаве или утишавања профила.
6. Направите паузу. Ако примијетите да вас „онлајн“ расправе оптерећују, одморите се те неко вријеме апстинирајте од њих јер каткад могу учинити више штете него користи.

1. Шта је сексуално узнемиравање на интернету?

Сексуално узнемиравање на интернету је свако нежељено сексуално понашање које се дешава „онлајн“. То се може догодити на било којој онлајн-платформи и може укључивати садржај као што су фотографије, видео снимци, објаве, веб-странице, поруке или лажне профиле.

Чак и ако је узнемиравање било замишљено као шала, или је био неспоразум, искуство жртве одређује да ли се ради о сексуалном узнемиравању или не.

2. Питања која можда имаш.

Гдjе се дешава „онлајн“ сексуално узнемиравање?

Може се десити на било којој мрежи или на било ком уређају. Можда ћеш то видјети или доживјети у ћаскању у игри или на друштвеним мрежама, на примјер. Сексуално узнемиравање може се дијелити јавно или приватно.

Како се жртва може осјећати?

1. угрожено или уплашено
2. експлоатисано или принуђено
3. нарушеног достојанства
4. понижено или деградирано
5. осрамоћено или осуђено
6. узнемирено
7. сексуализовано
8. дискриминисано због свог пола или сексуалне оријентације
9. кривом

С ким могу разговарати?

Знамо да може бити тешко некоме рећи ако трпиш ову врсту насиља. Важно је запамтити да су око вас одрасли који брину о теби и желе да ти помогну.

Родитељи и старатељи

Може бити тешко, али да би те подржали морају знати да се нешто догодило. Кажи им како се осјећаш – можда ћеш се у почетку осјећати забринуто или посрамљено, али све што они желе је да ти помогну.

Десило ми се…шта да радим?

Сексуално узнемиравање никада није прихватљиво – „онлајн“ или „офлајн“. Ево неколико корака које можеш одмах предузети:

1. Блокирај их – блокирање спречава ту особу да ти пошаље поруку или да види шта дијелиш на мрежи.
2. Пријави их
3. Разговарај са неким

Странац ми је упутио сексуалне захтјеве на мрежи, шта да радим?

Ако тебе или некога кога познајеш сексуално узнемирава непозната особа, реци одраслој особи којој верујеш.

Неки случајеви „онлајн“ сексуалног узнемиравања могу прекршити закон.

Лажно представљање на интернету, слање пријетећих порука може да крши закон.

Ако би се полиција укључила, она би морала да зна све детаље инцидента.

Слање голишавих фотографија, које се понекад назива и „секстинг“, значи снимање или дијељење голих, дјелимично обучених или сексуално експлицитних фотографија себе или других.

„Секстинг“ може да се одвија на више начина

1. особа дијели своју фотографију са неким другим, јер то жели;
2. особа дијели своју фотографију са неким другим, јер је под притиском да то учини;
3. особа прима фотографију од неког другог и дијели је даље, без дозволе првобитног пошиљаоца и
4. особа користи нечије фотографије на интернету и дијели је са другим људима, лажући да је то особа коју познају.

Савјети:

1. Ако видиш да се нечије голишаве фотографије дијеле около, немој учествовати у томе. Умјесто тога пријави ситуацију, помози и подржи особу која је на фотографијама.
2. Ако неко врши притисак на тебе или пријатеља да пошаље голишаве фотографије, запамти да је то сексуално узнемиравање и да никако није у реду. Разговарај са одраслом особом, тражи подршку и запамти: то није твоја кривица.
3. Покушај да игноришеш трачеве и гласине о голишавим фотографијама.
4. Ако твоја фотографија процури, остани миран/мирна и разговарај са одраслом особом којој верујеш.

Запамти да слање голишавог садржаја особа млађих од 18 година, чак и у здравој, добровољној вези, крши закон. Увијек је боље сачекати да одрастеш.

Понекад се назива и „сајбер-малтретирање“. То је свако понашање у којем неко користи технологију и уређаје да би намјерно некога повриједио.

Интернет је алатка, али на нама је како ћемо ту алатку користити. Неки људи бирају да намјерно таргетирају и малтретирају друге, са намјером да их узнемире или понизе. Ово никада није у реду, а за жртве, може бити веома тешко и трауматично.

1. Која је разлика између шале и „булинга“?

Некада може бити тешко направити разлику између поруке послате с циљем да некога малтретира и поруке која би требало да буде шала између пријатеља. Међутим, примаоцу је разлика јасна. Шала је нешто што сви разумију и сматрају смијешним. Нико се не осјећа непријатно и издвојено. Малтретирање је ситуација у којој онај на кога се порука односи не сматра да је она смијешна, већ повређује његова осјећања. Постоје ситуације када „булинг“ није намјеран, али то не значи да је у реду. Увреда и бол су и даље стварни.

2. Зашто је „онлајн булинг“ штетан?

Такав „булинг“ се може десити било када и било гдје. То отежава ситуацију јер жртва никада и нигдје не може да се осјећа безбједно, чак ни код куће. „Онлајн булинг“, такође, може брзо да допре до велике публике јер се поруке, фотографије или видео-снимци могу дијелити јавно, током дужег временског периода, путем групних порука или на друштвеним мрежама.

3. Малтретирају ме на мрежи, молим вас помозите ми.

„Онлајн булинг“ никада није у реду и најважније је да некоме кажеш. То би у почетку могао бити пријатељ или друг из разреда, али разговор са одраслом особом коју познајеш и којој верујеш је заиста важан. То може бити родитељ, старатељ, други члан породице, наставник, школско особље, омладински радник или социјални радник.

У међувремену, покушај да сачуваш све доказе које имаш о томе шта се дешава – направи снимке екрана ако можеш или запиши свако понашање које је дио „булинга“, укључујући вријеме када се догађало и особе које су укључене у то. Такође, можеш користити опције за пријаву и блокирање да би спријечио/ла насилнике да наставе да те контактирају.

4. Неко кога познајем је злостављан на интернету, шта да радим?

Најважније је бити ту за ту особу. Увјери се да зна да има пријатеља у теби и да ти се може обратити за подршку. Такође, можеш да је охрабриш да разговара са одраслом особом о томе шта се дешава или јој покажи како да користи опције за пријаву и блокирање да би зауставила сваки даљи контакт.

5. Малтретирао/ла сам некога на интернету, како да добијем помоћ?

Прво, браво што си схватио/ла и признао/ла да си погријешио/ла!

Ако знаш да си недавно некога узнемиравао/ла, можда би било корисно да му/јој се јавиш и понудиш извињење. Ако се малтретирање догодило прије неког времена, онда је жртва можда кренула даље, и ако јој се опет јавиш могла би да се осјећа горе, а не боље. Разговарај са одраслом особом о томе шта се догодило и смислите заједно начине да спријечите да се то понови у будућности.

6. Речено ми је да игноришем свог онлајн-насилника и да ће на крају престати, да ли могу нешто да урадим?

„Насилници то раде због пажње, игноришите их и престаће“ је добронамјеран савјет, али никада не би требало да трпиш туђу нељубазност према теби. Ако ти је одрасла особа дала тај савјет, погледај да ли постоји још неко са ким можеш разговарати. На примјер, ако ти је учитељ рекао да то игноришеш, можеш ли да разговараш са родитељима или старатељима?

7. Савјети

1. Увијек буди љубазан/на на интернету. Малтретирање на мрежама је неприхватљиво.
2. Пријави и блокирај насилнике!
3. Не узвраћај.
4. Сачувај доказе користећи снимке екрана увредљивих порука, разговора или других ситуација које укључују малтретирање.
5. Реци некоме! Разговарај о томе са одраслом особом, попут родитеља, старатеља или наставника.

Постоји много ствари о којима треба да водиш рачуна док играш онлајн-игре, рецимо с ким играш, ко су други играчи или о трошењу новца.

1. КОРИСНИЧКА ИМЕНА И ЛОЗИНКЕ

Већина онлајн-игрица и апликације, тражи да изабереш корисничко име и лозинку за свој налог.

Ево наших најбољих савјета за креирање сигурних и безбједних корисничких имена и лозинки:

1. Немој стављати никакве личне податке у своје корисничко име. На примјер, твоје име, године или школу. Умјесто тога изабери надимак или неки други забаван назив из којег не може да се сазна ко си.
2. Немој бирати „лаку“ лозинку. Једноставно је погодити лозинке као што су „12345“, „Пассворд123“ или лозинке састављене од твојих личних података. Ти значи да твој налог неће бити безбједан!
3. Понашај се према својој лозинки као према својој четкици за зубе. То је само твоје, само је ти користиш. Нипошто је немој дијелити са пријатељима – чак и ако им вјерујеш.

2. ТРОШЕЊЕ НОВЦА

Да ли си знао да ти игре и апликације могу наплатити прави новац? Чак и ако побиједиш у игрици, могу ти наплатити додатне ставке или надоградњу.

Обрати пажњу на ове ријечи и знакове који би могли да значе да ће ти наплатити неку услугу:

1. Купите сада
2. £
3. $
4. €
5. Куповине у апликацији
6. Куповине у игри

Може те збунити ако игре имају и сопствену верзију новца (као што су драгуљи или новчићи) које можеш зарадити док играш и користиш за добијање надоградњи.

Најважнија ствар коју треба запамтити је:

Ако некада ниси сигуран да ли ћеш трошити прави новац или не, разговарај са одраслом особом.

За неке људе који много играју игрице, трошење новца може бити интересантно, али треба размислити о неколико ствари.

1. Да ли мораш да платиш да би играо? У већини игара плаћене ставке и надоградње нису обавезне. То значи да можеш играти игру без икаквог трошења новца!
2. Колико заиста желиш да платиш? Неке надоградње су мале и не коштају много, али неке опције су много скупље.
3. Да ли је вриједно тога? Размисли: ако играш игру неколико мјесеци, а онда се појави нешто ново или боље, шта ћеш са тим на шта си већ потрошио/потрошила новац?
4. Чији новац трошиш? Да ли си питао/питала за дозволу? Ако користиш податке о банковном рачуну твојих родитеља или неког другог, онда то није твој новац и заиста је важно да прво тражиш њихову дозволу!

3. ПРЕВАРЕ И „ХАКОВАЊА“

Сви волимо онлајн-игре, али никако не волимо преваре и „хаковања“ који нам се могу десити док играмо.

Шта је „хаковање“?

Хаковање је када неко покуша да уђе на твој налог без твоје дозволе. Важно је запамтити да најбоља ствар коју можеш да урадиш како би спријечио да те неко „хакује“ јесте да своје податке за пријаву држиш безбједним и на сигурном – то значи да их не дијелиш са пријатељима или са неким другим!

Јесте ли чули за „фишинг“ (phishing)?

То је ситуација када неко покушава да добије твоје личне податке или податке за пријаву претварајући се да је нека компанија или особа од повјерења.

Један од облика „фишинга“ је када људи праве своје веб-странице које много личе на твоју омиљену игру. Намјера им је да те преваре и да добију твоје податке за пријаву које онда могу да користе за „хаковање“ твог налога.

Савјети

Увијек буди сигуран/сигурна да користиш податке за пријаву на налог (корисничко име и лозинку) на званичном сајту или у апликацији за игру коју желиш да играш.

Никада не дијели податке за пријаву са другим играчима, чак и ако обећавају неке предмете или кажу да ће ти помоћи да напредујеш.
Не кликај на везе које добијаш у порукама или коментарима. Не знаш од кога су и куда ће водити!

Нешто изгледа превише добро да би било истинито? Онда размисли о томе. Иза понуде бесплатних производа или новца може бити покушај да се добију твоји лични подаци.
Ако си забринут/забринута, узнемирен/узнемирена или збуњен/збуњена због нечега што се десило у игрици, никада није касно да разговараш са одраслом особом и потражиш помоћ.

4. ДРУГИ ИГРАЧИ

Играње игрица са пријатељима може бити сјајно и забавно, али понекад ти пријатељи могу да раде и говоре ствари које и нису тако лијепе.

1. Ако играш са људима које не познајеш у стварном животу, запамти да не смијеш да дијелиш личне податке или детаље о себи. (нпр. гдје идеш у школу, гдје живиш или своје лозинке).
2. Ако неко каже или уради било шта што те брине или узнемирава, обрати се одраслој особи за помоћ.
3. Увјери се да знаш како да пријавиш и блокираш друге играче. То је начин да их зауставите ако крше правила или учествују у „троловању“ или малтретирању.

5. ЗАВИСНОСТ ОД ИГРИЦА

Игрице могу бити један од најбољих начина да се забавите на интернету, али некима могу постати права опсесија.

Да ли си се ти икада тако осјећао/осјећала у вези са својом омиљеном игром? Ово су знакови да сте помало зависни од онлајн-игара:

1. Не могу да престанем да размишљам о томе
2. Морам да је играм сваки дан
3. То је заиста велики дио мог живота
4. Мислим да сам зависник
5. Понекад чак и сањам о томе

Запамти да увијек постоји нешто што можеш да урадиш ако превише размишљаш о игрицама:

1. Разговарај са неким. Није необично да се тако осјећаш. Ако разговараш са неким о томе биће ти боље. Можда би могли да ти дају и неке корисне савјете!
2. Прави редовне паузе. Ово ће твом мозгу пружити одмор од игрице и дати ти прилику да радиш нешто друго!
3. Пронађи здраву равнотежу. Пробај да нађеш неке друге ствари у којима уживаш – можда неку „офлајн“ активност као што је спорт.
4. Запамти – игре су дизајниране да буду забавне и узбудљиве и да нас натјерају да се враћамо по још. Али ти и твоја породица контролишете колико често и када играте.

6. ОГЛАШАВАЊЕ

Огласи су начини да ти компаније покажу неке друге веб-странице, апликације и ствари које можеш купити. „Онлајн“ огласи су обично дизајнирани да нас наведу да кликнемо на њих. Могу се појавити као искачући прозори, бочне траке или на цијелом екрану у апликацији.

Може бити досадно када видиш много реклама у игрици коју играш, али запамти ако је игра бесплатна, онда су то вјероватно рекламе које помажу компанији да заради новац да би наставила да ради.

Увијек је најбоље избјегавати кликање на огласе, јер не знаш гдје ће те одвести, али понекад их је тешко уочити.

Како уочити рекламе

Пази на све:

1. изгледа другачије од игре
2. ниси очекивао/очекивала да се појави
3. „тјера“ те да кликнеш на њу („спинер“, интерактивни задатак или веза до другог сајта)

Савјети

Ако видиш оглас, покушај да избегнеш клик на њега. За неке видео-огласе ћеш можда морати да их пустиш до краја прије него што се вратиш у игру. За неке искачуће прозоре може бити мали „икс“ у углу који можеш користити да затвориш оглас.

Запамти:

Ако у огласу видиш нешто што је узнемирујуће или неприкладно, увијек реци одраслој особи одмах. Ако случајно кликнеш на оглас, не брини. Увијек можеш разговарати са одраслом особом и потражити помоћ. Ако игра има много реклама и смета ти, можда је вријеме да испробаш нову игру!

7. УЗРАСТ

Да ли си знао да су игре и апликације често доступне на основу година? То значи да мораш бити сигуран/сигурна да имаш довољно година да их купиш или играш!

Информације о узрасту су приказане на полеђини кутије игре, ако је купујеш у продавници, и треба да буду видљиве негдје на екрану ако је преузимаш.

Важно је запамтити да старосна граница постоји с разлогом – могу да буду застрашујуће, насилне или да приказују други садржај који је прикладан само за одрасле.

Савјети

Прво питај родитеље или некога ко се брине о теби за дозволу. Сви знамо да одрасли не знају увијек све о најновијим играма, па би можда било добро да им овако кажеш:

„Желим да играм ову игру, али има старосну границу. Можеш ли ми помоћи да процијеним да ли је безбједно?“

Запамти да само зато што је твоји пријатељи играју, не значи да и ти мораш. Сви можемо имати различите реакције на различите ствари – и могу постојати ствари које би тебе могле узнемирити или уплашити, а твоје пријатеље не. И сасвим је у реду да је не играш ако ти не одговара.