Нису сви на мрежи увијек љубазни и пријатељски расположени. Људи могу да говоре и раде ствари које би те могле узнемирити или забринути – али никада не би требало да им повјерујеш и да заиста се тако осјећаш. Ипак, важно је да знаш шта да урадиш ако је неко према теби зао на мрежама.
Шта је малтретирање на мрежи?
Веома је важно да знаш шта је „онлајн“ малтретирање и да га знаш препознати.
Малтретирање на мрежи или „сајбер“ малтретирање је злостављање које се дешава „онлајн“ или коришћењем технологије.
Свађа између два пријатеља није малтретирање, али прозивање које се понавља, искључивање из група, „онлајн“ заједнице или неке друге непријатне и ружне поруке обично јесу.
Малтретирање у било ком облику, онлајн или офлајн, никада није у реду.
Како то изгледа на примјерима?
1. „Добијам много ружних порука. Нисам сигуран/сигурна од кога су, али мислим да је неко из школе.“
Јако нам је жао ако се и теби нешто слично догађа или се некада догодило. Био си/била си на мети насилника. Најважније је да то подијелиш са одраслом особом којој вјерујеш: са мамом, татом, учитељима или наставницима у школи, школским психолом или педагогом.
Можеш им се овако обратити:
„Добио/добила сам ове поруке које су ме узнемириле. Можеш ли ми помоћи?“
Оно што сигурно можеш јесте да блокираш ту особу, али одрасли ће те подржати, заштити и помоћи да сазнаш ко ти шаље поруке.
2. „Сви моји пријатељи су у групном ћаскању и не дају ми да се придружим. Осјећам се заиста одбачено!“
Ова ситуација заиста може бити тешка – жао нам је што се осјећаш одбаченим. Јеси ли сигуран/сигурна да те пријатељи намјерно искључују? Ако мислиш да би могао/могла да разговараш са њима о томе, било би добро да им кажеш како се осјећаш.
Понекад људи могу да забораве да оно што раде „онлајн“ може да повриједи туђа осјећања, па се увјери да они знају да ти желиш да будеш дио групе и питај да ли постоји разлог због којег не би могао/могла да се придружиш.
Ако то не помогне, онда је заиста важно разговарати са одраслом особом код куће или у школи о томе.
Запамти – ако те пријатељи намјерно одбацују, онда ти они нису баш добри пријатељи. Размисли да ли можеш да пронађеш другог пријатеља или члана породице са којим ћеш разговарати.
3. „Мој пријатељ је објавио моју фотографију која ме срамоти и која ми се заиста не свиђа.“
Постоји важно правило: прије него што се на мрежи објави нечија фотографија, мора да се тражи дозвола за то. У овој ситуацији звучи као да је твој пријатељ можда ово заборавио.
Прво, да ли си разговарао са њим/њом? Могуће је да је мислио/мислила да ти не смета, па је важно да кажете како се осјећате.
Можеш овако рећи:
„Хеј, баш ми се не свиђа та фотографија коју си поставио. Хоћеш ли је скинути, молим те?“
Добар пријатељ би требало да поштује твоје жеље и да уважи твоју жељу. Али ако одбије, можда ћеш морати да покушаш нешто друго.
Ако је фотографија објављена на друштвеним мрежама, можеш да пријавиш да је подијељена без твоје дозволе и да је скинеш на тај начин.
Али што је најважније, увијек реци одраслој особи којој можеш да се повјериш шта се дешава.
Можеш рећи нешто попут:
„Имам проблема са пријатељем на мрежи и потребна ми је помоћ.“
4. „Други играч у игрици ме стално гађа. Намјерно уништава ствари које градим и спречава ме да напредујем.“
Овакво понашање, када се чини да други играч у игрици ужива у ометању игре, назива се „грифинг“ или „троловање“. То може бити веома фрустрирајуће и тешко се носити са тим.
Прво, запамти да они који то раде обично желе да изазову реакцију – зато не дозволи да побиједе тако што ћеш им се светити или се нервирати пишући им поруке. Умјесто тога, остани миран/мирна и запиши њихово корисничко име. Затим можеш да га/је блокираш или пријавиш путем система за повратне информације игрице.
