Електронско вршњачко насиље је, поред крађе профила на друштвеним мрежама, свакако најучесталији облик негативности којима су изложена дјеца на друштвеним мрежама, али која и чине дјеца и малољетници једни другима.
Другим ријечима, у случајевима електронског вршњачког насиља, дјеца и малољетници се појављују и као извршиоци и као жртве ове негативне активности на друштвеним межама, усљед чега се овом проблему мора посветити посебна пажња, како од стране полиције, тако и од стране родитеља и школе. Под електронским вршњачким насиљем на друштвеним мрежама се сматра модерни облик међувршњачког насиља које ученици реализују против других ученика користећи се друштвеним мрежама и другим услугама интернета.
Електронско вршњачко насиље се дефинише као агресиван, тенденциозан акт који група или појединац спроводи користећи електронска средства комуникације, у више наврата и током дужег периода против жртве која не може лако да се одбрани од оваквих напада, односно подразумијева употребу модерних средстава комуникације, прије свега интернета, мејлова, сајтова и мобилних телефона за дискредитацију потенцијалне жртве и њено узнемиравање.
Бројни су начини реализације вршњачког насиља, али се готово увијек користе сљедећи: крађа профила, омаловажавање, понижавање, извргавање руглу, лажно представљање, вријеђање, пријетње, изопштавање…
1. Крађа профила је неријетко почетна активност разних облика вршњачког насиља, међутим, и сама крађа профила може да буде облик испољавања вршњачког насиља. Неријетко, метод „лажне заставе“ код крађе профила може да се користи за испољавање вршњачког насиља, међутим, крађа профила може да буде и својеврсна освета за вршњачко насиље. Крађа профила је само један од потенцијалних облика испољавања вршњачког насиља, неријетко и најбезазленији, поготово уколико је компромитација профила сама себи циљ, односно уколико се са компромитованог профила не реализују друге негативне, хејтерске или криминалне активности и садржаји.
2. Омаловажавање и понижавање дјеце преко друштвених мрежа није ријеткост. Може да се користи преко статуса текстуалним изражавањем, међутим, исто тако, може да се реализује и преко фотографија, илустрација, уз помоћ разних апликација, таговањем…
3. Сексуално узнемиравање које се реализује постављањем фотографија сексуално омаловажавајућег или деградирајућег садржаја за жртву, а појављују се и прве апликације, па чак и игрице (додуше, незавидног програмерског нивоа) са алузијом на сексуалну активност, сексуални однос или сексуалну оријентацију малољетника.
4. Увреде су конкретнији облик електронског вршњачког насиља који се реализује текстуално, таговањем, преко фотографија и илустрација, али и на друге бројне начине.
5. Пријетње преко друштвених мрежа свакако нису ријеткост, па ни пријетње убиством.
Специфичност пријетњи на друштвеним мрежама је у томе што се најчешће упућују јавно, односно тако да буду видљиве што већем броју интернаута на друштвеним мрежама, што свакако код жртве ствара осјећај угрожености, што је најчешће и циљ лица које упућује пријетеће поруке.
6. „Полинг“ је облик електронског вршњачког насиља који се испољава у виду својеврсних анкета или квизова којим се извргавају руглу или се понижавају друга дјеца кроз давање одговора на то „ко је најружнији, најдебљи, најглупљи, ко је највећа кукавица, која дјевојчица је највећа курва…“
7. „Ворнинг вордс“(warning (notify) words) подразумијева да насилник пријави жртву администратору на интернету приликом чега га обавјештава да жртва чини нешто чиме се крше правила коришћења тог интернет ресурса. Администратор ће то провјерити, те наравно, уколико жртва ништа неправилно или забрањено није урадила, неће је санкционисати. Међутим, истовремено са пријавом од стране насилника, насилник провоцира жртву и реализује хејтерске активности, усљед чега жртва стварно испровоцирана може да према насилнику почини одређену активност која је забрањена или неправилна, због чега ће је администратор санкционисати, несвјестан претходног хејтерског контекста.
ПОСЉЕДИЦЕ
Ако је дијете злостављано на мрежама оно се често може осјећати уплашено, забринуто и узнемирено. Можда им је непријатно због онога што се дешава, љути су, збуњени, а чак могу да се осјећају и физички лоше.
Не постоје сигурни знакови који ће вам рећи да ли је дијете злостављано на мрежи. Док нека дјеца могу показивати очигледне знаке забринутости или немира, друга дјеца то могу у потпуности сакрити.
Међутим, пазите на:
- бијес
- промјене расположења
- проблеми са спавањем и исхраном
- ниско самопоштовање
- самоповређивање
- повлачење из онлајн активности
- нагле промјене у понашању
- малтретирање других
САВЈЕТИ ЗА ВАС
- Охрабрите дијете да сачува доказе злостављања и покаже вама. Они то могу учинити тако што ће направити снимак екрана онога што се догодило или задржати поруке које су примили.
- Не ускраћујте им приступ технологији. Иако може бити логичан корак да уклоните уређај од дјетета ако га малтретирају на мрежи, то може спријечити дијете да вам поново саопшти сличне проблеме.
- Реците дјетету да не одговара на провокације. Умјесто тога, требало би да кажу одраслој особи од повјерења шта се догодило.
- Користите доступне алате. Пријавите, блокирајте и направите снимак екрана. Можете пријавити особу или профил, као и садржај, нпр. објаву, видео или коментар. Ово ће затим бити прослиђено сервису, који ће га прегледати у складу са својим условима и одредбама.